„POVLAČIŠ SUKNJU U POGREŠNOM PRAVCU” Šta je seksualno uznemiravanje na poslu i zašto se o njemu ćuti
Povlačiš suknju u pogrešnom pravcu – rekao je jedan visokopozicionirani gospodin mlađoj ženi koja je s kolegama sedela u njegovoj kancelariji. Koliko je ova rečenica nanela štete, pokazuje i činjenica da tu rečenicu pamti i posle 25 godina.
Tada je to za svet oko nje bila „neslana šala“. Danas uglavnom prepoznajemo da je reč o jednom od oblika seksualnog, odnosno polnog uznemiravanja. Ipak, između prepoznavanja neprimerenog ponašanja i odluke da se ono prijavi i dalje postoji veliki prostor ispunjen strahom, ćutanjem i neizvesnošću.
Koliko nam je ova tema bliska, koliko se o njoj govori, a koliko se i dalje ćuti, pitali smo Stručnu službu institucije Poverenika za ravnopravnost Srbije.
„Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno je polno i rodno uznemiravanje. Seksualno uznemiravanje ne podrazumeva isključivo fizički kontakt ili eksplicitne seksualne ponude. Ono obuhvata svako verbalno, neverbalno ili fizički neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njegovog ličnog integriteta, koje izaziva strah ili stvara zastrašujuće, degradirajuće ili uvredljivo okruženje. Ono, između ostalog, može obuhvatiti i neželjene komentare seksualne prirode, neprimerene šale, dobacivanje, slanje poruka ili fotografija seksualnog sadržaja, uporno udvaranje nakon odbijanja, neprikladne poglede ili druge oblike verbalnog i neverbalnog ponašanja”, kažu nam u Stručnoj službi institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti građana Srbije.
Za procenu da li je došlo do uznemiravanja nije presudno to da li je osoba koja je nešto rekla ili uradila tvrdila da se „samo šalila“, već pre svega priroda ponašanja i njegov efekat na dostojanstvo i položaj osobe koja mu je izložena. Dakle, nije više „moja reč protiv tvoje”, već kako ono što neko radi utiče na fizičko i psihičko zdravlje osobe ka kojoj je ta akcija upućena i koja je trpi. Pri tome naj veći problem predstavlja odnos moći u radnom okruženju, naročito kada je osoba koja uznemirava na višem položaju.
– Iako je svest o ovom problemu danas veća nego ranije, praksa pokazuje da mnogi oblici seksualnog uznemiravanja i dalje nisu dovoljno prepoznati, naročito kada su predstavljeni kao „šala“, „kompliment“ ili deo „uobičajene komunikacije“. Ali nije samo pitanje prepoznavanja, već moramo biti svesni činjenice da je potrebno mnogo hrabrosti da se reaguje i prijavi seksualno uznemiravanje budući da često onaj ko uznemirava ima viši položaj i moć – ističu u Stručnoj službi.
Problem predstavlja odnos moći u radnom okruženju, kada je na višem položaju osoba koja uznemirava
Odgovornost poslodavca ne počinje tek kada na njegov sto stigne zvanična, potpisana prijava. Dužan je da reaguje i kada raspolaže verodostojnim saznanjima, upozorenjima ili svedočenjima koja ukazuju na moguće uznemiravanje.
„Poslodavac je dužan da obezbedi radno okruženje u kojem se poštuje dostojanstvo zaposlenih i u kojem nema diskriminacije i uznemiravanja, u kojem niko nije zapostavljen ili odbačen zbog nekog svog ličnog svojstva. Po saznanju o mogućem seksualnom uznemiravanju potrebno je da bez odlaganja preduzme mere radi utvrđivanja činjenica i zaštite lica koje je izloženo takvom ponašanju”, kažu u kancelariji Poverenika i dodaju: „Ta obaveza ne zavisi isključivo od postojanja formalne pisane prijave. Ukoliko poslodavac raspolaže verodostojnim saznanjima, upozorenjima ili informacijama koje ukazuju na moguće uznemiravanje, dužan je da reaguje u skladu sa zakonom i svojim internim procedurama”.
Dok traje utvrđivanje činjenica, poslodavac mora da zaštiti osobu koja je prijavila uznemiravanje, ali i da ne prejudicira odgovornost prijavljene osobe. I tu je važna pretpostavka nevinosti, ali i izgradnja poverenja onoga ko nije na poziciji moći. Konkretne mere zavise od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i važećih propisa.
Cilj je da se spreči dalje uznemiravanje i obezbedi nesmetano vođenje postupka, uz poštovanje prava učesnika. Poslodavac je dužan da postupa nepristrasno, da zaštiti dostojanstvo i bezbednost zaposlenih, i da zaštiti osobu koja je podnela prijavu. Neophodno je da svaka prijava bude ozbiljno shvaćena i da se u postupku utvrde sve činjenice i okolnosti.
Posebno osetljivi su slučajevi u kojima prijavljena osoba odlučuje o ugovoru, zaradi, napredovanju ili radnom statusu osobe koja je prijavila uznemiravanje. U takvim situacijama poslodavac je dužan da obezbedi nepristrasnost postupka i da spreči svaki mogući sukob interesa. Potrebno je preduzeti mere koje će onemogućiti da lice protiv koga je podneta prijava utiče na prava, položaj ili uslove rada osobe koja je prijavu podnela, kao i da se spreče eventualne posledice zbog podnošenja prijave.
Kome zaposleni da se obrati?
Osoba koja smatra da je izložena seksualnom uznemiravanju može da traži zaštitu na više adresa. Izbor mehanizma zavisi od okolnosti, a neki postupci mogu da se vode istovremeno. Zaposleni koji smatra da je izložen seksualnom uznemiravanju može da se obrati poslodavcu radi pokretanja internog postupka, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podnošenjem pritužbe zbog diskriminacije, inspekciji rada u okviru njenih nadležnosti, kao i sudu radi sudske zaštite. Ukoliko ponašanje ima obeležja krivičnog dela, potrebno je obratiti se odmah policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu. Koji će se mehanizam zaštite primeniti, najčešće zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, pri čemu pojedini mehanizmi mogu da se koriste i paralelno.
U Stručnoj službi institucije Poverenika podsećaju na to da zakonski okvir postoji, ali da njegovo postojanje nije dovoljno ako se propisi ne primenjuju dosledno. Poverenik je, kako navode, pokrenuo više inicijativa i programa usmerenih na ravnopravnost u oblasti rada, uključujući i inicijative za izmene i dopune odredaba Krivičnog zakonika u pogledu definicije seksualnog nasilja i propisivanja posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja.
„Naš Kodeks ravnopravnosti se pokazao kao efikasna smernica za mnoge kompanije i njihove interne mehanizme za prepoznavanje i sprečavanje potencijalnih slučajeva diskrimi- nacije i stvaranje ravnopravnog i inkluzivnog poslovnog okruženja”, pojašnjavaju nam iz Službe. „Pokrenuli smo i Partnerstvo za ravnopravnost, kome su pristupili brojni poslodavci, preduzetnici i privredne komore, kao i Dijalog poverenika s predstavnicima poslovne zajednice, s idejom jačanja saradnje, razmene dobrih praksi, ali i otvorenog razgovora o izazovima s kojima se poslodavci susreću prilikom unapređenja ravnopravnosti u oblasti rada i stvaranja inkluzivnog okruženja.“
Prijavljivanje seksualnog uznemiravanja često prati strah da će osoba koja je progovorila biti premeštena, izolovana, zaustavljena u napredovanju, ostati bez produženja ugovora ili dobiti otkaz. Zaštitu, međutim, nema samo podnosilac prijave, već i svedoci i kolege koje su ponudile dokaze ili podršku.
„Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje neopravdano stavljanje u nepovoljniji položaj onoga koji je tražio ili namerava da traži zaštitu od diskriminacije ili koji je ponudio ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatornom postupanju. Dakle, zaštitu uživa kako osoba koja je podnela ili namerava da podnese pritužbu, tako i osoba koje je na primer kao svedok učestvovalo ili namerava da učestvuje u postupku zaštite od diskriminacije”, navodi Stručna služba institucije Poverenika uz napomenu da nereagovanje poslodavca može da postane i osnov za utvrđivanje njegove odgovornosti.
Ivana Radoičić
