„ПОВЛАЧИШ СУКЊУ У ПОГРЕШНОМ ПРАВЦУ” Шта је сексуално узнемиравање на послу и зашто се о њему ћути
Повлачиш сукњу у погрешном правцу – рекао је један високопозиционирани господин млађој жени која је с колегама седела у његовој канцеларији. Колико је ова реченица нанела штете, показује и чињеница да ту реченицу памти и после 25 година.
Тада је то за свет око ње била „неслана шала“. Данас углавном препознајемо да је реч о једном од облика сексуалног, односно полног узнемиравања. Ипак, између препознавања непримереног понашања и одлуке да се оно пријави и даље постоји велики простор испуњен страхом, ћутањем и неизвесношћу.
Колико нам је ова тема блиска, колико се о њој говори, а колико се и даље ћути, питали смо Стручну службу институције Повереника за равноправност Србије.
„Законом о забрани дискриминације забрањено је полно и родно узнемиравање. Сексуално узнемиравање не подразумева искључиво физички контакт или експлицитне сексуалне понуде. Оно обухвата свако вербално, невербално или физички нежељено понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или његовог личног интегритета, које изазива страх или ствара застрашујуће, деградирајуће или увредљиво окружење. Оно, између осталог, може обухватити и нежељене коментаре сексуалне природе, непримерене шале, добацивање, слање порука или фотографија сексуалног садржаја, упорно удварање након одбијања, неприкладне погледе или друге облике вербалног и невербалног понашања”, кажу нам у Стручној служби институције Повереника за заштиту равноправности грађана Србије.
За процену да ли је дошло до узнемиравања није пресудно то да ли је особа која је нешто рекла или урадила тврдила да се „само шалила“, већ пре свега природа понашања и његов ефекат на достојанство и положај особе која му је изложена. Дакле, није више „моја реч против твоје”, већ како оно што неко ради утиче на физичко и психичко здравље особе ка којој је та акција упућена и која је трпи. При томе нај већи проблем представља однос моћи у радном окружењу, нарочито када је особа која узнемирава на вишем положају.
– Иако је свест о овом проблему данас већа него раније, пракса показује да многи облици сексуалног узнемиравања и даље нису довољно препознати, нарочито када су представљени као „шала“, „комплимент“ или део „уобичајене комуникације“. Али није само питање препознавања, већ морамо бити свесни чињенице да је потребно много храбрости да се реагује и пријави сексуално узнемиравање будући да често онај ко узнемирава има виши положај и моћ – истичу у Стручној служби.
Проблем представља однос моћи у радном окружењу, када је на вишем положају особа која узнемирава
Одговорност послодавца не почиње тек када на његов сто стигне званична, потписана пријава. Дужан је да реагује и када располаже веродостојним сазнањима, упозорењима или сведочењима која указују на могуће узнемиравање.
„Послодавац је дужан да обезбеди радно окружење у којем се поштује достојанство запослених и у којем нема дискриминације и узнемиравања, у којем нико није запостављен или одбачен због неког свог личног својства. По сазнању о могућем сексуалном узнемиравању потребно је да без одлагања предузме мере ради утврђивања чињеница и заштите лица које је изложено таквом понашању”, кажу у канцеларији Повереника и додају: „Та обавеза не зависи искључиво од постојања формалне писане пријаве. Уколико послодавац располаже веродостојним сазнањима, упозорењима или информацијама које указују на могуће узнемиравање, дужан је да реагује у складу са законом и својим интерним процедурама”.
Док траје утврђивање чињеница, послодавац мора да заштити особу која је пријавила узнемиравање, али и да не прејудицира одговорност пријављене особе. И ту је важна претпоставка невиности, али и изградња поверења онога ко није на позицији моћи. Конкретне мере зависе од околности сваког појединачног случаја и важећих прописа.
Циљ је да се спречи даље узнемиравање и обезбеди несметано вођење поступка, уз поштовање права учесника. Послодавац је дужан да поступа непристрасно, да заштити достојанство и безбедност запослених, и да заштити особу која је поднела пријаву. Неопходно је да свака пријава буде озбиљно схваћена и да се у поступку утврде све чињенице и околности.
Посебно осетљиви су случајеви у којима пријављена особа одлучује о уговору, заради, напредовању или радном статусу особе која је пријавила узнемиравање. У таквим ситуацијама послодавац је дужан да обезбеди непристрасност поступка и да спречи сваки могући сукоб интереса. Потребно је предузети мере које ће онемогућити да лице против кога је поднета пријава утиче на права, положај или услове рада особе која је пријаву поднела, као и да се спрече евентуалне последице због подношења пријаве.
Коме запослени да се обрати?
Особа која сматра да је изложена сексуалном узнемиравању може да тражи заштиту на више адреса. Избор механизма зависи од околности, а неки поступци могу да се воде истовремено. Запослени који сматра да је изложен сексуалном узнемиравању може да се обрати послодавцу ради покретања интерног поступка, Поверенику за заштиту равноправности подношењем притужбе због дискриминације, инспекцији рада у оквиру њених надлежности, као и суду ради судске заштите. Уколико понашање има обележја кривичног дела, потребно је обратити се одмах полицији или надлежном јавном тужилаштву. Који ће се механизам заштите применити, најчешће зависи од околности конкретног случаја, при чему поједини механизми могу да се користе и паралелно.
У Стручној служби институције Повереника подсећају на то да законски оквир постоји, али да његово постојање није довољно ако се прописи не примењују доследно. Повереник је, како наводе, покренуо више иницијатива и програма усмерених на равноправност у области рада, укључујући и иницијативе за измене и допуне одредаба Кривичног законика у погледу дефиниције сексуалног насиља и прописивања посебног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја.
„Наш Кодекс равноправности се показао као ефикасна смерница за многе компаније и њихове интерне механизме за препознавање и спречавање потенцијалних случајева дискрими- нације и стварање равноправног и инклузивног пословног окружења”, појашњавају нам из Службе. „Покренули смо и Партнерство за равноправност, коме су приступили бројни послодавци, предузетници и привредне коморе, као и Дијалог повереника с представницима пословне заједнице, с идејом јачања сарадње, размене добрих пракси, али и отвореног разговора о изазовима с којима се послодавци сусрећу приликом унапређења равноправности у области рада и стварања инклузивног окружења.“
Пријављивање сексуалног узнемиравања често прати страх да ће особа која је проговорила бити премештена, изолована, заустављена у напредовању, остати без продужења уговора или добити отказ. Заштиту, међутим, нема само подносилац пријаве, већ и сведоци и колеге које су понудиле доказе или подршку.
„Закон о забрани дискриминације забрањује неоправдано стављање у неповољнији положај онога који је тражио или намерава да тражи заштиту од дискриминације или који је понудио или намерава да понуди доказе о дискриминаторном поступању. Дакле, заштиту ужива како особа која је поднела или намерава да поднесе притужбу, тако и особа које је на пример као сведок учествовало или намерава да учествује у поступку заштите од дискриминације”, наводи Стручна служба институције Повереника уз напомену да нереаговање послодавца може да постане и основ за утврђивање његове одговорности.
Ивана Радоичић
