PRAZNIK SVETOG DIONISIJA I SVETOG PAJSIJA U slavu vere i mučeništva
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita i Svetog Pajsija, patrijarha srpskog.
Sveti Dionisije Areopagit
Ubraja se u sedamdeset manjih apostola. Potiče iz znamenite, ali neznabožačke porodice iz Atine. Pošto je završio školu filozofije u Atini otišao je u Misir da još uči. U to vreme izdahnuo je Gospod Hristos na krstu, i sunce se pomračilo, i bila je tama i u Misiru 3 sata.
Tada je Dionisije uzviknuo: „Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava“. Kada se vratio u Atinu oženio se Damarom i imao s njom sinove. Bio je član najvišeg suda kod Grka, Areopaga, zbog čega mu je i ostalo zvanje Areopagit. Kada je apostol Pavle propovedao jevanđelje u Atini, krstio se Dionisije sa celim svojim domom. Od Pavla je bio posvećen za atinskog episkopa (jer je ostavio i ženu i decu i položaj svoj radi ljubavi Hristove). Putovao je s Pavlom dovoljno dugo i upoznao sve ostale apostole Hristove. Hodio je naročito u Jerusalim, da vidi Presvetu Bogorodicu, i opisao je taj susret s njom u jednom svom delu. Bio je i na pogrebu Svete Prečiste zajedno sa ostalim apostolima.
Kada je učitelj njegov Sveti Pavle mučenički postradao, poželeo je i Dionisije takvu smrt sebi. I otišao je u Galiju na propoved jevanđelja među varvarima, zajedno s Rustikom prezviterom i Elevterijem đakonom. Pretrpeo je mnogo, ali i uspeo mnogo. Njegovim trudom mnogi neznabošci su se obratili u veru Hristovu. Dionisije je sagradio u Parizu crkvicu, gde je služio službu Božju. Kada mu je bilo 90 godina, bio je uhvaćen i mučen za Hrista, zajedno sa Rustikom i Elevterijem, dok ih svu trojicu najzad mačem nisu usmrtili. Odsečena glava Svetog Dionisija odskočila je na veliku razdaljinu i pala pred hrišćanku Katulu, koja je zajedno sa telom časno sahranila. Postradao je u vreme Dometijana 96. godine. Napisao je znamenita dela: o imenima Božjim, o nebesnoj i crkvenoj jerarhiji, o tajanstvenom Bogoslovlju, o Presvetoj Bogorodici.
Tropar (glas 4):
Blagosti se naučivši i bivši razuman u svemu, blagom savešću dostojno si se obukao. Napojio si se od sasuda izabranog, tajni neizrečenih, veru sačuvavši, dobar kraj imajući, sveštenomučeniče Dionisije: Moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Patrijarh srpski Pajsije
Od 2017. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja, a njegove mošti počivaju u Pećkoj patrijaršiji. Sin je srpskog sveštenika Dimitrija rođen u Janjevu 1542. godine. Školovao se u rodnom mestu i obližnjoj Gračanici.
Kao služitelj srpskog patrijarha Jovana postavljen je 1612. za Gračaničkog, odnosno, lipljanskog mitropolita. Kada je 1614. godine patrijarh Jovan pozvan u Carigrad, gde je trebalo da odgovara za optužbe da je sarađivao sa papom, mitropolit Pajsije je preuzeo privremenu upravu nad Srpskom patrijaršijom.
Nekoliko dana kasnije, u Carigradu je obešen srpski patrijarh Jovan zbog saradnje sa papom i zapadnim vladarima. Dolaskom Pajsija na čelo Srpske patrijaršije, označen je zaokret u crkvenoj upravi. Patrijarh obilazi manastire, zapustelu Žiču, ide do Srema, vodi računa o Srbima u zagraničnim oblastima, u eparhijama u Habzburškoj monarhiji...
Razvijao je žive odnose sa Ruskom patrijaršijom, a suzdržavao se u kontaktima sa predstavnicima Rimokatoličke crkve. Bio je poznat kao patrijarh knjigoljubac. Prikupljao je knjige, prepisivao, povezivao, i sam je bio pisac. U Svetu Zemlju odlazi u 94. godini života. Sledeće godine po povratku, nesrećnim slučajem, 1647. godine upokojio se u Peći.