ПРАЗНИК СВЕТОГ ДИОНИСИЈА И СВЕТОГ ПАЈСИЈА У славу вере и мучеништва
Српска православна црква и верници славе данас Светог свештеномученика Дионисија Ареопагита и Светог Пајсија, патријарха српског.
Свети Дионисије Ареопагит
Убраја се у седамдесет мањих апостола. Потиче из знамените, али незнабожачке породице из Атине. Пошто је завршио школу филозофије у Атини отишао је у Мисир да још учи. У то време издахнуо је Господ Христос на крсту, и сунце се помрачило, и била је тама и у Мисиру 3 сата.
Тада је Дионисије узвикнуо: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава“. Када се вратио у Атину оженио се Дамаром и имао с њом синове. Био је члан највишег суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало звање Ареопагит. Када је апостол Павле проповедао јеванђеље у Атини, крстио се Дионисије са целим својим домом. Од Павла је био посвећен за атинског епископа (јер је оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове). Путовао је с Павлом довољно дуго и упознао све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном свом делу. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима.
Када је учитељ његов Свети Павле мученички пострадао, пожелео је и Дионисије такву смрт себи. И отишао је у Галију на проповед јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпео је много, али и успео много. Његовим трудом многи незнабошци су се обратили у веру Христову. Дионисије је саградио у Паризу црквицу, где је служио службу Божју. Када му је било 90 година, био је ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем нису усмртили. Одсечена глава Светог Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред хришћанку Катулу, која је заједно са телом часно сахранила. Пострадао је у време Дометијана 96. године. Написао је знаменита дела: о именима Божјим, о небесној и црквеној јерархији, о тајанственом Богословљу, о Пресветој Богородици.
Тропар (глас 4):
Благости се научивши и бивши разуман у свему, благом савешћу достојно си се обукао. Напојио си се од сасуда изабраног, тајни неизречених, веру сачувавши, добар крај имајући, свештеномучениче Дионисије: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Патријарх српски Пајсије
Од 2017. Српска православна црква га прославља као светитеља, а његове мошти почивају у Пећкој патријаршији. Син је српског свештеника Димитрија рођен у Јањеву 1542. године. Школовао се у родном месту и оближњој Грачаници.
Као служитељ српског патријарха Јована постављен је 1612. за Грачаничког, односно, липљанског митрополита. Када је 1614. године патријарх Јован позван у Цариград, где је требало да одговара за оптужбе да је сарађивао са папом, митрополит Пајсије је преузео привремену управу над Српском патријаршијом.
Неколико дана касније, у Цариграду је обешен српски патријарх Јован због сарадње са папом и западним владарима. Доласком Пајсија на чело Српске патријаршије, означен је заокрет у црквеној управи. Патријарх обилази манастире, запустелу Жичу, иде до Срема, води рачуна о Србима у заграничним областима, у епархијама у Хабзбуршкој монархији...
Развијао је живе односе са Руском патријаршијом, а суздржавао се у контактима са представницима Римокатоличке цркве. Био је познат као патријарх књигољубац. Прикупљао је књиге, преписивао, повезивао, и сам је био писац. У Свету Земљу одлази у 94. години живота. Следеће године по повратку, несрећним случајем, 1647. године упокојио се у Пећи.