PRECIZNIJA DIJAGNOSTIKA RADA ŠTITASTE ŽLEZDE Bolji načini lečenja uz pomoć veštačke inteligencije
Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta, a procene su da u Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najveće endokrine žlezde, koja reguliše ključne procese u organizmu.
Zato savremena medicina sve više teži personalizovanom pristupu, dijagnostici i terapiji prilagođenoj svakom pacijentu posebno. U tom pravcu ide i međunarodni projekat InnoThyroGen, koji kroz primenu veštačke inteligencije i genetskih analiza razvija nove alate za ranije otkrivanje i preciznije lečenje bolesti štitaste žlezde.
Međunarodni društveno odgovorni projekat, u koji je pored Srbije uključena i Hrvatska, finansira se kroz program Horizon Europe i usmeren je na unapređenje personalizovane medicine u oblasti bolesti štitaste žlezde. Projekat sprovodi konzorcijum od 13 partnera iz Srbije i Hrvatske, uključujući akademske institucije, zdravstvene ustanove, privatne kompanije i organizacije pacijenata. U projekat je aktivno uključen Forum pacijenata Srbije, sa ciljem da se iskustva i potrebe ljudi koji žive sa bolestima štitaste žlezde uvaže u razvoju novih dijagnostičkih i terapijskih pristupa.
- Verujemo da inovacije u zdravstvu moraju početi razumevanjem pacijenata, njihovih potreba i svakodnevnih izazova. Zato nam je posebno drago što je međunarodni istraživačko-inovacioni projekat InnoThyroGen uključio Forum pacijenata Srbije kao partnera - kaže Ana Keler, predsednica Foruma pacijenata Srbije. - Jedan od važnih ciljeva projekta jeste da glas pacijenata bude uključen u razvoj zdravstvenih politika, istraživanja i kliničke prakse, kako bi se unapredili pristupi dijagnostici i lečenju bolesti štitaste žlezde i osiguralo da zdravstveni sistem odgovara stvarnim potrebama ljudi koji sa ovim bolestima žive.
Razvoj naprednih kliničkih alata
Jedan od važnih ciljeva projekta je razvoj i primena novih dijagnostičkih pristupa.
- U pitanju je razvoj naprednih kliničkih alata koji koriste mašinsko učenje i genomske podatke radi ranog otkrivanja i preciznije klasifikacije bolesti štitaste žlezde, uključujući autoimune bolesti i karcinome. Projekat teži unapređenju personalizovanog lečenja primenom savremenih metoda sekvenciranja celog genoma i farmakogenomske analize, kako bi se terapija prilagodila genetičkom profilu svakog pacijenta pojedinačno. Pored toga, projekat podržava primenu naučnih rezultata u praksi kroz razvoj novih inovativnih proizvoda i usluga koji mogu poboljšati lečenje i negu pacijenata –rekla je dr Branka Zukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
Pod oboljenjima štitaste žlezde spadaju: hipotireoza, hipertireoza, autoimuni poremećaji poput Hašimotovog tireoiditisa i Gravesove bolesti, kao i neki oblici tumora. Upravo zbog toga je važno njihovo pravovremeno otkrivanje i adekvatan terapijski pristup.
- Bolesti štitaste žlezde obuhvataju poremećaje građe, funkcije i autoimune bolesti. Najčešće promene su čvorovi u štitastoj žlezdi, koji se javljaju kod velikog broja ljudi i uglavnom predstavljaju deo prirodnog procesa starenja, iako manji procenat može biti malign i zahteva dodatnu dijagnostiku. Poremećaji funkcije, poput hipotireoze i hipertireoze, najčešće su posledica autoimunih procesa. Najvažniji vid prevencije jeste adekvatan unos joda (koji je u Srbiji obezbeđen jodiranjem soli), dok se dodatni unos preporučuje tokom trudnoće, a značajnu ulogu ima i skrining novorođenčadi na kongenitalnu hipotireozu koji se kod nas uspešno sprovodi decenijama. U lečenju je ključan individualizovan pristup pacijentu, odnosno usklađivanje terapije sa laboratorijskim nalazima i simptomima koje pacijent ima, sa ciljem postizanja dobrog opšteg stanja i kvaliteta života. Zbog toga projekti poput InnoThyroGen mogu značajno doprineti unapređenju dijagnostike, lečenja i ukupnog položaja pacijenata sa bolestima štitaste žlezde – zaključio je prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog.