ПРЕЦИЗНИЈА ДИЈАГНОСТИКА РАДА ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ Бољи начини лечења уз помоћ вештачке интелигенције
Поремећаји рада штитне жлезде погађају више од 300 милиона људи широм света, а процене су да у Србији свака десета особа има проблема у раду ове највеће ендокрине жлезде, која регулише кључне процесе у организму.
Зато савремена медицина све више тежи персонализованом приступу, дијагностици и терапији прилагођеној сваком пацијенту посебно. У том правцу иде и међународни пројекат InnoThyroGen, који кроз примену вештачке интелигенције и генетских анализа развија нове алате за раније откривање и прецизније лечење болести штитасте жлезде.
Међународни друштвено одговорни пројекат, у који је поред Србије укључена и Хрватска, финансира се кроз програм Horizon Europe и усмерен је на унапређење персонализоване медицине у области болести штитасте жлезде. Пројекат спроводи конзорцијум од 13 партнера из Србије и Хрватске, укључујући академске институције, здравствене установе, приватне компаније и организације пацијената. У пројекат је активно укључен Форум пацијената Србије, са циљем да се искуства и потребе људи који живе са болестима штитасте жлезде уваже у развоју нових дијагностичких и терапијских приступа.
- Верујемо да иновације у здравству морају почети разумевањем пацијената, њихових потреба и свакодневних изазова. Зато нам је посебно драго што је међународни истраживачко-иновациони пројекат InnoThyroGen укључио Форум пацијената Србије као партнера - каже Ана Келер, председница Форума пацијената Србије. - Један од важних циљева пројекта јесте да глас пацијената буде укључен у развој здравствених политика, истраживања и клиничке праксе, како би се унапредили приступи дијагностици и лечењу болести штитасте жлезде и осигурало да здравствени систем одговара стварним потребама људи који са овим болестима живе.
Развој напредних клиничких алата
Један од важних циљева пројекта је развој и примена нових дијагностичких приступа.
- У питању је развој напредних клиничких алата који користе машинско учење и геномске податке ради раног откривања и прецизније класификације болести штитасте жлезде, укључујући аутоимуне болести и карциноме. Пројекат тежи унапређењу персонализованог лечења применом савремених метода секвенцирања целог генома и фармакогеномске анализе, како би се терапија прилагодила генетичком профилу сваког пацијента појединачно. Поред тога, пројекат подржава примену научних резултата у пракси кроз развој нових иновативних производа и услуга који могу побољшати лечење и негу пацијената –рекла је др Бранка Зукић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.
Под обољењима штитасте жлезде спадају: хипотиреоза, хипертиреоза, аутоимуни поремећаји попут Хашимотовог тиреоидитиса и Гравесове болести, као и неки облици тумора. Управо због тога је важно њихово правовремено откривање и адекватан терапијски приступ.
- Болести штитасте жлезде обухватају поремећаје грађе, функције и аутоимуне болести. Најчешће промене су чворови у штитастој жлезди, који се јављају код великог броја људи и углавном представљају део природног процеса старења, иако мањи проценат може бити малигн и захтева додатну дијагностику. Поремећаји функције, попут хипотиреозе и хипертиреозе, најчешће су последица аутоимуних процеса. Најважнији вид превенције јесте адекватан унос јода (који је у Србији обезбеђен јодирањем соли), док се додатни унос препоручује током трудноће, а значајну улогу има и скрининг новорођенчади на конгениталну хипотиреозу који се код нас успешно спроводи деценијама. У лечењу је кључан индивидуализован приступ пацијенту, односно усклађивање терапије са лабораторијским налазима и симптомима које пацијент има, са циљем постизања доброг општег стања и квалитета живота. Због тога пројекти попут InnoThyroGen могу значајно допринети унапређењу дијагностике, лечења и укупног положаја пацијената са болестима штитасте жлезде – закључио је проф. др Милош Жарковић, ендокринолог.