Pred zajednicom veliki iskorak ROMSKI JEZIK ULAZI U SLUŽBENU UPOTREBU U 15 VOJVOĐANSKIH MESTA

Pokrajinska poslanica i članica Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Jelena Jovanović, otkrila je za „Dnevnik” da je pred zajednicom veliki iskorak – uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u čak 15 naselja širom pokrajine. 

Uz najavu ovih istorijskih promena, Jelena Jovanović ukazuje na ključne izazove u obrazovanju, nedostatak stručnog nastavnog kadra i borbu protiv ekonomskih barijera i stereotipa, koji i dalje prate školovanje romske dece.

Povodom Svetskog dana Roma pored svečanih sednica, planirano je i podizanje romske zastave, zatim kulturno-umetnički programi, izložbe, tribine i javne kampanje. Akcenat će biti stavljen na promociju romske kulture, jezika i identiteta kroz saradnju sa školama, medijima i ustanovama kulture, kako bi se povećala vidljivost i razumevanje ove zajednice.

Sela gde u budućnosti treba da se uvede romski jezik u službenu upotrebu jezika i pisma su: Bački Monoštor, Bogojevo, Deronje, Nikolinci, Izbište, Ritiševo, Dubovac, Margita, Banatsko Aranđelovo, Đala, Srpski Krstur, Bogaroš, Tornjoš, Radojevo i Neuzina

Jelena Jovanović je za naše novine naglasila da Nacionalni savet Roma aktivno radi na očuvanju i unapređivanju romskog jezika, obrazovanja, kulture i informisanja. 

– Sprovode se programi podrške školovanju dece, obuke nastavnika, izrada udžbenika, kulturni projekti, kao i inicijativa za jačanje medijskog prisustva na romskom jeziku. Takođe, Savet je važan partner institucijama u kreiranju politika koje unapređuju položaj Roma – kazala je Jelena Jovanović. 

Prema najnovijem popisu, Nacionalni savet Roma je dobio dopis u kojim opštinama, odnosno mestima romski jezik treba da se uvede u službenu upotrebu jezika i pisma.

– To je naredni plan koji sa radošću iščekujemo. Naravno, pored zapošljavanja naših pripadnika u administraciji biće potrebno da naš kadar uradi obuku, izradi dvojezične obrasce i službena dokumenta... Sve ovo je ključno za ravnopravnost i pristupnim pravima. Sela gde u budućnosti treba da se uvede romski jezik u službenu upotrebu jezika i pisma su: Bački Monoštor, Bogojevo, Deronje, Nikolinci, Izbište, Ritiševo, Dubovac, Margita, Banatsko Aranđelovo, Đala, Srpski Krstur, Bogaroš, Tornjoš, Radojevo i Neuzina – kazala je Jelena Jovanović. 

Istaknuta romska zastava jasna je poruka

Kada jedna opština istakne romsku zastavu pored državne i pokrajinske, ona šalje snažnu i jasnu poruku – da su Romi ravnopravni građani, da su dobrodošli i prihvaćeni, i da je različitost vrednost, a ne prepreka. To nije samo simbolika, već konkretan korak ka izgradnji društva u kome svi imaju svoje mesto i poštovanje. Kao zajednica, idemo napred – korak po korak, ali sigurno, uz saradnju sa institucijama i uz jasnu viziju bolje budućnosti za našu decu – pojasnila je Jelena Jovanović.

Ipak, kako je dalje rekla, sve manje romske dece uče kao izborni predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture Roma”.

– Mi kao romska zajednica moramo da to širimo, da se drže obuke za nastavnike, da motivišemo roditelje i učenike da deca uče svoj maternji jezik. Naš cilj je da svako romsko dete ima priliku da uči svoj jezik i kulturu u školi – kazala je ona.

Dalje je podsetila i na to da još uvek nema u dovoljnoj meri kvalifikovanih nastavnika romskog jezika koji mogu da predaju pravilno pisanje i gramatiku, a ne samo konverzaciju. 

– Imamo posvećene i kvalitetne nastavnike, ali sistemski nedostaje veći broj stručnog kadra koji je obučen ne samo za konverziju već i za gramatiku, pravopis i standardizacije romskog jezika. Zato nam je prioritet da kroz obuke, akreditovane programe i saradnju sa fakultetima stvorimo novu generaciju nastavnika koji će podići kvalitet nastave na viši nivo – pojasnila je Jovanovićeva. 

Afirmativne mere daju rezultate, ali se, kako je rekla, suočavaju sa nekoliko izazova: ekonomske teškoće koje utiču na nastavak školovanja, potreba za većom institucionalnom podrškom tokom školovanja i dalje prisutni stereotipi i predrasude. 

– Naš zadatak je da te barijere sistemski uklanjamo i da svakom detetu pružimo realnu šansu da uspe – zaključuje naša sagovornica. 

S. Aničić Ilić