Пред заједницом велики искорак РОМСКИ ЈЕЗИК УЛАЗИ У СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ У 15 ВОЈВОЂАНСКИХ МЕСТА

Покрајинска посланица и чланица Националног савета ромске националне мањине, Јелена Јовановић, открила је за „Дневник” да је пред заједницом велики искорак – увођење ромског језика у службену употребу у чак 15 насеља широм покрајине. 

Уз најаву ових историјских промена, Јелена Јовановић указује на кључне изазове у образовању, недостатак стручног наставног кадра и борбу против економских баријера и стереотипа, који и даље прате школовање ромске деце.

Поводом Светског дана Рома поред свечаних седница, планирано је и подизање ромске заставе, затим културно-уметнички програми, изложбе, трибине и јавне кампање. Акценат ће бити стављен на промоцију ромске културе, језика и идентитета кроз сарадњу са школама, медијима и установама културе, како би се повећала видљивост и разумевање ове заједнице.

Села где у будућности треба да се уведе ромски језик у службену употребу језика и писма су: Бачки Моноштор, Богојево, Дероње, Николинци, Избиште, Ритишево, Дубовац, Маргита, Банатско Аранђелово, Ђала, Српски Крстур, Богарош, Торњош, Радојево и Неузина

Јелена Јовановић је за наше новине нагласила да Национални савет Рома активно ради на очувању и унапређивању ромског језика, образовања, културе и информисања. 

– Спроводе се програми подршке школовању деце, обуке наставника, израда уџбеника, културни пројекти, као и иницијатива за јачање медијског присуства на ромском језику. Такође, Савет је важан партнер институцијама у креирању политика које унапређују положај Рома – казала је Јелена Јовановић. 

Према најновијем попису, Национални савет Рома је добио допис у којим општинама, односно местима ромски језик треба да се уведе у службену употребу језика и писма.

– То је наредни план који са радошћу ишчекујемо. Наравно, поред запошљавања наших припадника у администрацији биће потребно да наш кадар уради обуку, изради двојезичне обрасце и службена документа... Све ово је кључно за равноправност и приступним правима. Села где у будућности треба да се уведе ромски језик у службену употребу језика и писма су: Бачки Моноштор, Богојево, Дероње, Николинци, Избиште, Ритишево, Дубовац, Маргита, Банатско Аранђелово, Ђала, Српски Крстур, Богарош, Торњош, Радојево и Неузина – казала је Јелена Јовановић. 

Истакнута ромска застава јасна је порука

Када једна општина истакне ромску заставу поред државне и покрајинске, она шаље снажну и јасну поруку – да су Роми равноправни грађани, да су добродошли и прихваћени, и да је различитост вредност, а не препрека. То није само симболика, већ конкретан корак ка изградњи друштва у коме сви имају своје место и поштовање. Као заједница, идемо напред – корак по корак, али сигурно, уз сарадњу са институцијама и уз јасну визију боље будућности за нашу децу – појаснила је Јелена Јовановић.

Ипак, како је даље рекла, све мање ромске деце уче као изборни предмет „Ромски језик са елементима националне културе Рома”.

– Ми као ромска заједница морамо да то ширимо, да се држе обуке за наставнике, да мотивишемо родитеље и ученике да деца уче свој матерњи језик. Наш циљ је да свако ромско дете има прилику да учи свој језик и културу у школи – казала је она.

Даље је подсетила и на то да још увек нема у довољној мери квалификованих наставника ромског језика који могу да предају правилно писање и граматику, а не само конверзацију. 

– Имамо посвећене и квалитетне наставнике, али системски недостаје већи број стручног кадра који је обучен не само за конверзију већ и за граматику, правопис и стандардизације ромског језика. Зато нам је приоритет да кроз обуке, акредитоване програме и сарадњу са факултетима створимо нову генерацију наставника који ће подићи квалитет наставе на виши ниво – појаснила је Јовановићева. 

Афирмативне мере дају резултате, али се, како је рекла, суочавају са неколико изазова: економске тешкоће које утичу на наставак школовања, потреба за већом институционалном подршком током школовања и даље присутни стереотипи и предрасуде. 

– Наш задатак је да те баријере системски уклањамо и да сваком детету пружимо реалну шансу да успе – закључује наша саговорница. 

С. Аничић Илић