PROBUDIO ME PRITISAK NA VRATU Tijana nije ni znala da je sa kampovanja donela ZMIJU u stan na Novom Beogradu

Za Tijanu je jedno vikend kampovanje sa društvom na Magliču trebalo da bude tek kratki beg od svakodnevice. Umesto toga, postalo je početak neobičnog niza događaja u kojem su glavnu ulogu imale – zmije.

Bio je 16. avgust i njen rođendan. Dok je stajala ispred šatora i čekala drugaricu da se spakuje, krajičkom oka ugledala je nešto crno kako juri prema šatoru - zmiju.

Vrisnula je. Društvo je pritrčalo. Vadili su stvar po stvar iz šatora, dok nisu pronašli životinju, izbacili je iz istog, a ona je otišla u reku Ibar.

Mislili su da je tu priča gotova.

Završili su sa pakovanjem, ostavili stvari na livadi i otišli da planinare. Uveče su se vratili po po torbe i krenuli za Beograd.

A sa njima je pošao i nezvan gost koji se uvukao u Tijaninu torbu.

Zmije su joj oduvek bile najveći strah...Nije ni slutila da će se samo tri dana kasnije sa tim strahom suočiti...1:1!

U noći između 18 i 19. avgusta spavala je u svom novom stanu na Novom Beogradu kada ju je iz sna probudio snažan pritisak oko vrata.

- Samo me budi iz sna pritisak na vratu kao da me neko davi. Kako sam ležala, podigla sam se mahinalno da bih skinula to nešto sa vrata. U tom momentu ne razmišljam šta je to. Naravno, nikada ranije nisam ni pipnula zmiju samo prstima, a kamoli da znam kakav je osećaj pod rukama... trudim se da to nešto da skinem, a to se tako stislo oko mog vrata kao lijana kad se onako ureže u stablo i pritom se ona obmotala oko mog vrata - proča Tijana i dodaje:

- Upadam u paniku i jedina misao mi je da se spasim, da skinem to nešto sa sebe i da pobegnem. Hvala Bogu, ona se uplela u moju kosu i zbunila, jer ja sam nju i grebala i čupala i svoju kosu počupala i sebe izgrebala samo da je skinem -

Pobegla je u kupatilo. Tek iza zatvorenih vrata postala je potpuno svesna onoga što se dogodilo.

- Ježim se, lupa mi srce, ne znam šta da radim, jer je to usred noći, sama sam. I kažem sebi: "Smiri se, polako, biće sve u redu, diši.“ I razmišljam, kad sam već u kupatilu, šta da uradim da dobijem na vremenu da bih se smirila. Kažem: "Pa ajde, uđi i operi kosu.“ Mislim, to sad možda deluje smešno, ali je meni u tom momentu jako značilo jer me je ta voda dodatno opustila - objasnila je.

Na kraju je otišla kod majke koja živi u blizini.

Tamo ju je dočekao još jedan neobičan detalj.

- Ona je imala majčinski instinkt i probudila se tačno u momentu kad je mene napala zmija - priča Tijana.

Sutradan su u potragu za zmijom krenuli i njeni prijatelji sa Biološkog fakulteta. Pregledali su gotovo svaki kutak stana – od klime i slivnika do ormara i bojlera. Ali zmiju nusu našli.

Ipak, olakšavajuća okolnost je bila ta što je u pitanju bil zmija ribarica, koja je kao i Tijana,  imala za nagon za preživljavanjem.

Morala je da dođe do vode...

U stanu jedini izvor vode je toalet, odnosno WC šolja, pa je reptil kroz nju i pobegao.

- Do tada mi je daska uvek bila podinguta..od tada više NE. I to je veliko upozorenje koje želim da prenesem ljudima. Što se tiče "moje" zmije,prijatelji su mi rekli da je ona već tog dana bila na slobodi, jer prosto njena potreba je bila da se spasi, a ne da sad ona tu šeta po spratovima. Međutim, ja sam svakako sišla da upozorim komšije koji žive u prizemlju i na prvom spratu da narednih par dana obavezno drže zatvorene WC šolje. To je ujedno bio i momenat gde smo se mi upoznali i ja sam naišla na veliku empatiju, veliko razumevanje prosto od svih ljudi kojima sam ispričala šta se dogodilo - objasnila nam je ova mlada Beograđanka.

Kao još jedno važno upozorenje ističe da se torbe uvek proveravaju posle pakovanje i da se rajsfešlusi uvek zatvraju.

Prvih nekoliko noći nije mogla normalno da spava. Ipak, nije želela da pobegne iz stana.

- Nije bila opcija da se preselim, da ne spavam sad više u stanu, jer sam tek došla i želela sam da se suočim sa tim -

Ona štaviše, želi da zmije upozna izbliza, u kontrolisanim uslovima, kako bi promenila uspomenu na prvi susret...Jer, kako kaže, ovo iskustvo joj nije promenilo samo odnos prema zmijama – već i sliku koju je imala o sebi.

Tijana je shvatila da iza njene nežnosti i krhkosti postoji snaga za koju ranije nije ni znala da je ima.

Zapravo snažna i umom i duhom i telom

- Sve je to super i sve je to istina, ali to je ovako kao jedan pokrivač svileni, a ispod tog pokrivača svilenog se nalazi jedna stena- završila je.

I možda je upravo to najvažnije što je ponela iz ovog neobičnog iskustva – nije samo pobedila svoj najveći strah, već je otkrila koliko je zapravo snažna.

Telegraf