ПРОБУДИО МЕ ПРИТИСАК НА ВРАТУ Тијана није ни знала да је са камповања донела ЗМИЈУ у стан на Новом Београду

За Тијану је једно викенд камповање са друштвом на Магличу требало да буде тек кратки бег од свакодневице. Уместо тога, постало је почетак необичног низа догађаја у којем су главну улогу имале – змије.

Био је 16. август и њен рођендан. Док је стајала испред шатора и чекала другарицу да се спакује, крајичком ока угледала је нешто црно како јури према шатору - змију.

Вриснула је. Друштво је притрчало. Вадили су ствар по ствар из шатора, док нису пронашли животињу, избацили је из истог, а она је отишла у реку Ибар.

Мислили су да је ту прича готова.

Завршили су са паковањем, оставили ствари на ливади и отишли да планинаре. Увече су се вратили по по торбе и кренули за Београд.

А са њима је пошао и незван гост који се увукао у Тијанину торбу.

Змије су јој одувек биле највећи страх...Није ни слутила да ће се само три дана касније са тим страхом суочити...1:1!

У ноћи између 18 и 19. августа спавала је у свом новом стану на Новом Београду када ју је из сна пробудио снажан притисак око врата.

- Само ме буди из сна притисак на врату као да ме неко дави. Kако сам лежала, подигла сам се махинално да бих скинула то нешто са врата. У том моменту не размишљам шта је то. Наравно, никада раније нисам ни пипнула змију само прстима, а камоли да знам какав је осећај под рукама... трудим се да то нешто да скинем, а то се тако стисло око мог врата као лијана кад се онако уреже у стабло и притом се она обмотала око мог врата - проча Тијана и додаје:

- Упадам у панику и једина мисао ми је да се спасим, да скинем то нешто са себе и да побегнем. Хвала Богу, она се уплела у моју косу и збунила, јер ја сам њу и гребала и чупала и своју косу почупала и себе изгребала само да је скинем -

Побегла је у купатило. Тек иза затворених врата постала је потпуно свесна онога што се догодило.

- Јежим се, лупа ми срце, не знам шта да радим, јер је то усред ноћи, сама сам. И кажем себи: "Смири се, полако, биће све у реду, диши.“ И размишљам, кад сам већ у купатилу, шта да урадим да добијем на времену да бих се смирила. Kажем: "Па ајде, уђи и опери косу.“ Мислим, то сад можда делује смешно, али је мени у том моменту јако значило јер ме је та вода додатно опустила - објаснила је.

На крају је отишла код мајке која живи у близини.

Тамо ју је дочекао још један необичан детаљ.

- Она је имала мајчински инстинкт и пробудила се тачно у моменту кад је мене напала змија - прича Тијана.

Сутрадан су у потрагу за змијом кренули и њени пријатељи са Биолошког факултета. Прегледали су готово сваки кутак стана – од климе и сливника до ормара и бојлера. Али змију нусу нашли.

Ипак, олакшавајућа околност је била та што је у питању бил змија рибарица, која је као и Тијана,  имала за нагон за преживљавањем.

Морала је да дође до воде...

У стану једини извор воде је тоалет, односно WC шоља, па је рептил кроз њу и побегао.

- До тада ми је даска увек била подингута..од тада више НЕ. И то је велико упозорење које желим да пренесем људима. Што се тиче "моје" змије,пријатељи су ми рекли да је она већ тог дана била на слободи, јер просто њена потреба је била да се спаси, а не да сад она ту шета по спратовима. Међутим, ја сам свакако сишла да упозорим комшије који живе у приземљу и на првом спрату да наредних пар дана обавезно држе затворене WC шоље. То је уједно био и моменат где смо се ми упознали и ја сам наишла на велику емпатију, велико разумевање просто од свих људи којима сам испричала шта се догодило - објаснила нам је ова млада Београђанка.

Kао још једно важно упозорење истиче да се торбе увек проверавају после паковање и да се рајсфешлуси увек затврају.

Првих неколико ноћи није могла нормално да спава. Ипак, није желела да побегне из стана.

- Није била опција да се преселим, да не спавам сад више у стану, јер сам тек дошла и желела сам да се суочим са тим -

Она штавише, жели да змије упозна изблиза, у контролисаним условима, како би променила успомену на први сусрет...Јер, како каже, ово искуство јој није променило само однос према змијама – већ и слику коју је имала о себи.

Тијана је схватила да иза њене нежности и крхкости постоји снага за коју раније није ни знала да је има.

Заправо снажна и умом и духом и телом

- Све је то супер и све је то истина, али то је овако као један покривач свилени, а испод тог покривача свиленог се налази једна стена- завршила је.

И можда је управо то најважније што је понела из овог необичног искуства – није само победила свој највећи страх, већ је открила колико је заправо снажна.

Телеграф