PROJEKAT „LIFE WILDISLAND” OBNAVLJA PRIRODNE PROCESE  NA DUNAVU Cilj je spas divljih ostrva

Kako bi se očuvala ova dragocena prirodna dobra, pokrenut je projekat „LIFE WILDisland” – međunarodna inicijativa čiji je cilj vraćanje prirodnih procesa na Dunavu i očuvanje poslednjih divljih ostrva.

Još 2011. i 2013. sprovedene su monitoring ekspedicije na Dunavu koje su potvrdile izuzetan značaj ostrva za očuvanje biodiverziteta. Njihovom naknadnom inventarizacijom utvrđeno je da duž Dunava postoji 900 ostrva, sa više od 138.000 hektara površine, od čega je 385 ostrva „blizu prirodnog“ stanja, a 147, koji se nalaze na ukupno 14.000 ha, potpuno je netaknuto ljudskim aktivnostima. Istraživanja su takođe pokazala da je čak 90 odsto poplavnih šuma Dunava izgubljeno zbog poljoprivrede, infrastrukture i industrije, a da preostale šume trpe pritisak zbog promenjenog hidrološkog režima i smanjenja starih sastojina, te su ostrva postala poslednja utočišta očuvanih rečnih ekosistema u srcu Evrope. 

S tim u vezi je i pokrenut projekat „LIFE WILDisland”, a kako je za „Dnevnik” objasnila samostalni stručni saradnik za zaštićena područja i zaštitu životne sredine u JP „Vojvodinašume” Ivana Vasić, ovaj projekat praktično doprinosi ispunjavanju cilja 2 EU Startegije o biodiverzitetu 2020. Jer, u njenom fokusu je očuvanje i obnavljanje ekosistema i ekosistemskih usluga, te i njihovo poboljšanje kroz zelenu infrastrukturu i obnovu najmanje 15 odsto degradiranih ekosistema. 

Srbija ima zadatak da revitalizuje dva nekadašnja dunavska ostrva i uradi konverziju plantaža u prirodne šume

– Glavni cilj projekta „LIFE WILDisland” je kreiranje zelenog koridora ostrva na celom toku Dunava, na kom neće biti ljudskih intervencija. Radovi će doprineti revitalizaciji nekadašnjih dunavaca i hidrološkog režima, a obezbediće se i uslovi za uspostavljanje prioritetnog staništa Natura 2000 za tip aluvijalnih šuma – knavodi Ivana Vasić. – Revitalizacijom rukavaca i ostrva, povećanjem protoka vode i vraćanjem prirodnih poplavnih šuma, omogućiće se obnova prirodnih procesa i očuvanje staništa retkih i ugroženih vrsta. Na kraju, očekuje se formiranje stabilnih prirodnih celina izuzetih iz gazdovanja i ljudskih intervencija, što će doprineti očuvanju biodiverziteta i dugoročnom unapređenju otpornosti ekosistema .

Projekat je započet 2021. godine, a u njegovu realizaciju uključeno je 15 partnera iz osam podunavskih zemalja: Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije, uključujući institucije iz sektora zaštite prirode, uprave plovnih puteva, hidroenergetike i šumarstva, među kojima je i JP „Vojvodinašume“, kao upravljač SRP „Gornje Podunavlje“. Plan je da do 2027. sve aktivnosti budu sprovedene, a one predviđaju revitalizaciju 34 ostrva, obnovu 48 kilometara rečnih rukavaca, ali i oživljavanje 1.267 hektara rečnog pejzaža, kako bi se formirao koherentan „WILDisland“ koridor prirodnih staništa duž čitavog toka Dunava.

Što se tiče Srbije, aktivnosti su usmerene na Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“. Naime, kako pojašnjava Ivana Vasić, u jednom od najočuvanijih ritsko - močvarnih kompleksa na Dunavu, radiće se na vraćanju autentičnog karaktera ovog dela reke i revitalizaciji rukavaca na Ptičijem ostrvu, ne bi li se „stvorila” mogućnost da prirodni procesi  ponovo nesmetano funkcionišu: 

– „Vojvodinašume“ u projekat ulazi sa namerom da u apatinskom delu rita Gornjeg Podunavlja uradi konverziju plantaža u prirodne šume i revitalizuje dva nekadašnja ostrva, uz osposobljavanje dva sušna prirodna Dunavca koji se naslanjaju na Mišvaldski dunavac. Na taj način bi se „povratila” dva izgubljena ostrva koja bi bila izuzeta iz gazdovanja; dakle, bila bi bez ikakvih čovekovih aktivnosti, ili tek minimalnih, ako to zaista bude potrebno. Projektom je predviđena i izrada projektno-tehničke dokumentacije za izmuljivanje Mišvaldskog dunavca, ali sami radovi neće biti obuhvaćeni ovim projektom. Međutim, jeste obuhvaćeno merenje uticaja predloženih aktivnosti na okolne šume i šumsko zemljište, kao i mapiranje tipa aluvijalnih šuma, i to duž celog toka Dunava kroz Srbiju .

Projekat je do sada dao i neke konkretne rezulatate, ali ukazao i na neka realna ograničenja. 

– Završena je projektno-tehnička dokumentacija za revitalizaciju dva nekadašnja ostrva i osposobljavanje dva prirodna dunavca koja se naslanjaju na Mišvaldski, što predstavlja osnovu za buduće radove na povećanju protoka vode i obnavljanju rečne dinamike. Ipak, na projektu mnogo toga zavisi upravo od same dinamike i vodostaja reke Dunav, o čemu svedoči i činjenica da su predviđeni radovi na seči plantaže lane morali biti odloženi za ovu godinu. Izuzetno visoki vodostaji Dunava u avgustu i septembru prethodne godine doveli su do pomeranja glavnih radova za više meseci, te je tako za sredinu ove godine odložena i seča plantaže vrbe i topole na površinama gde je planirana konverzija u prirodne poplavne šume. Samim tim je i pošumljavanje autohtonim vrstama pomereno za jesen i zimu – ističe naša sagovornica, dodavši da je izvesno da će se već početkom oktobra krenuti sa revitalizacijom dva kanala na Ptičijem ostrvu, i to mehanizacijom kupljenom sa projekta. 

Divlja ostrva na Dunavu očigledno predstavljaju važnu kariku u očuvanju bogatstva koje nam je priroda nesebično podarila, stoga je važno očuvati ih u ekološkom smislu, kao posebno visokokvalitetne ostrvske strukture koje se nalaze duž Dunava, kako bi mogle da ispune svoju važnu funkciju ekološke celine u dunavskom koridoru. Stoga i ne čudi da je ukupan budžet za realizaciju projekta veoma respektabilnih 14,2 miliona evra, od čega Evropska unija sufinansira 67 odsto. 

Ivana Bakmaz