ПРОЈЕКАТ „LIFE WILDISLAND” ОБНАВЉА ПРИРОДНЕ ПРОЦЕСЕ  НА ДУНАВУ Циљ је спас дивљих острва

Како би се очувала ова драгоцена природна добра, покренут је пројекат „LIFE WILDisland” – међународна иницијатива чији је циљ враћање природних процеса на Дунаву и очување последњих дивљих острва.

Још 2011. и 2013. спроведене су мониторинг експедиције на Дунаву које су потврдиле изузетан значај острва за очување биодиверзитета. Њиховом накнадном инвентаризацијом утврђено је да дуж Дунава постоји 900 острва, са више од 138.000 хектара површине, од чега је 385 острва „близу природног“ стања, а 147, који се налазе на укупно 14.000 ха, потпуно је нетакнуто људским активностима. Истраживања су такође показала да је чак 90 одсто поплавних шума Дунава изгубљено због пољопривреде, инфраструктуре и индустрије, а да преостале шуме трпе притисак због промењеног хидролошког режима и смањења старих састојина, те су острва постала последња уточишта очуваних речних екосистема у срцу Европе. 

С тим у вези је и покренут пројекат „LIFE WILDisland”, а како је за „Дневник” објаснила самостални стручни сарадник за заштићена подручја и заштиту животне средине у ЈП „Војводинашуме” Ивана Васић, овај пројекат практично доприноси испуњавању циља 2 ЕУ Стартегије о биодиверзитету 2020. Јер, у њеном фокусу је очување и обнављање екосистема и екосистемских услуга, те и њихово побољшање кроз зелену инфраструктуру и обнову најмање 15 одсто деградираних екосистема. 

Србија има задатак да ревитализује два некадашња дунавска острва и уради конверзију плантажа у природне шуме

– Главни циљ пројекта „LIFE WILDisland” је креирање зеленог коридора острва на целом току Дунава, на ком неће бити људских интервенција. Радови ће допринети ревитализацији некадашњих дунаваца и хидролошког режима, а обезбедиће се и услови за успостављање приоритетног станишта Natura 2000 за тип алувијалних шума – кнаводи Ивана Васић. – Ревитализацијом рукаваца и острва, повећањем протока воде и враћањем природних поплавних шума, омогућиће се обнова природних процеса и очување станишта ретких и угрожених врста. На крају, очекује се формирање стабилних природних целина изузетих из газдовања и људских интервенција, што ће допринети очувању биодиверзитета и дугорочном унапређењу отпорности екосистема .

Пројекат је започет 2021. године, а у његову реализацију укључено је 15 партнера из осам подунавских земаља: Немачке, Аустрије, Словачке, Мађарске, Хрватске, Србије, Бугарске и Румуније, укључујући институције из сектора заштите природе, управе пловних путева, хидроенергетике и шумарства, међу којима је и ЈП „Војводинашуме“, као управљач СРП „Горње Подунавље“. План је да до 2027. све активности буду спроведене, а оне предвиђају ревитализацију 34 острва, обнову 48 километара речних рукаваца, али и оживљавање 1.267 хектара речног пејзажа, како би се формирао кохерентан „WILDisland“ коридор природних станишта дуж читавог тока Дунава.

Што се тиче Србије, активности су усмерене на Специјални резерват природе „Горње Подунавље“. Наиме, како појашњава Ивана Васић, у једном од најочуванијих ритско - мочварних комплекса на Дунаву, радиће се на враћању аутентичног карактера овог дела реке и ревитализацији рукаваца на Птичијем острву, не би ли се „створила” могућност да природни процеси  поново несметано функционишу: 

– „Војводинашуме“ у пројекат улази са намером да у апатинском делу рита Горњег Подунавља уради конверзију плантажа у природне шуме и ревитализује два некадашња острва, уз оспособљавање два сушна природна Дунавца који се наслањају на Мишвалдски дунавац. На тај начин би се „повратила” два изгубљена острва која би била изузета из газдовања; дакле, била би без икаквих човекових активности, или тек минималних, ако то заиста буде потребно. Пројектом је предвиђена и израда пројектно-техничке документације за измуљивање Мишвалдског дунавца, али сами радови неће бити обухваћени овим пројектом. Међутим, јесте обухваћено мерење утицаја предложених активности на околне шуме и шумско земљиште, као и мапирање типа алувијалних шума, и то дуж целог тока Дунава кроз Србију .

Пројекат је до сада дао и неке конкретне резулатате, али указао и на нека реална ограничења. 

– Завршена је пројектно-техничка документација за ревитализацију два некадашња острва и оспособљавање два природна дунавца која се наслањају на Мишвалдски, што представља основу за будуће радове на повећању протока воде и обнављању речне динамике. Ипак, на пројекту много тога зависи управо од саме динамике и водостаја реке Дунав, о чему сведочи и чињеница да су предвиђени радови на сечи плантаже лане морали бити одложени за ову годину. Изузетно високи водостаји Дунава у августу и септембру претходне године довели су до померања главних радова за више месеци, те је тако за средину ове године одложена и сеча плантаже врбе и тополе на површинама где је планирана конверзија у природне поплавне шуме. Самим тим је и пошумљавање аутохтоним врстама померено за јесен и зиму – истиче наша саговорница, додавши да је извесно да ће се већ почетком октобра кренути са ревитализацијом два канала на Птичијем острву, и то механизацијом купљеном са пројекта. 

Дивља острва на Дунаву очигледно представљају важну карику у очувању богатства које нам је природа несебично подарила, стога је важно очувати их у еколошком смислу, као посебно висококвалитетне острвске структуре које се налазе дуж Дунава, како би могле да испуне своју важну функцију еколошке целине у дунавском коридору. Стога и не чуди да је укупан буџет за реализацију пројекта веома респектабилних 14,2 милиона евра, од чега Европска унија суфинансира 67 одсто. 

Ивана Бакмаз