ЧУВЕНИ АРХИТЕКТА ВЛАДИМИР НИКОЛИЋ ПРОИЗВОДИО ВИНО У КАРЛОВЦИМА Од бермета до фукса с мирисом лисице

Одлуку је свакако морао донети раније, али у сачуваној бележници у којој је евидентирао врло педантно све што  је од радова обављано и у шта је улагано у винограду, види се да је 1897, година почетка бављења виноградарством. 

Да се инвестирање у виноградарство не може преко ноћи вратити, јасно је и из Николићевих бележака. Тек 1902. евидентира приход који је био не много мањи од улагања за ту годину. 

Врхунски аритекта ништа није препуштао случају и у трошкове је убрајао све што се тиче тог његовог додатног посла који се не може баш назвати искључиво хобијем као што му је то био лов, почев од куповине земљишта, вађења воћки с парцеле, преко надница ра раднике, ђубрења тла, копања рупа за стубове до куповине дивљих ружа.

Очекујући очигледно прву бербу 1901. купује седам великих буради од 3.866,5 литара. Осим винове лозе на поседу, који је највероватније био негде на Бељешеву, и како се у неким изворима наводи, са изузетним погледом на Стражилово, Карловце и Дунав, је имао и воћке – брескве, вишње, шљиве, трешње, малине, крушке, јагоде за које је садни материјал  набављао у Карловцима, у Земуну, Беочину, Темишвару, Пешти, Грацу и Бечу. 

А какав сортимент је архитекта Николић имао у винограду од чијег формирања је прошло безмало 130 година сигурно ће заголицати машту данашњим виноградарима у Карловцима и људима од струке. 

Судећи према његовим белешкама, гајио је сорте типичне за Фрушкогорје и шире подручје у то доба.  У старту је посадио грашац, само што га он тада назива ризлинг како су ту сорту звали доскора, скадарку и мускателер. Прву бербу судећи по инвентарној књижици имао је 1902. када почиње и градњу летњиковца у винограду који је назвао по мајци – „Катариновац“. До тог закључка долази се због тога што се у књижици тад појављују трошкови за бербу, којих до тада није било. 

Две године касније, 1905, Николић докупљује вино. Те године купио је још ризлинга, сланкаменку, ружицу и још неко црно вино. Догодине је купио и траминац. У просеку годишње је набављао додатних 1.000 литара вина, а производио између 2.000 и 7.000 литара. У бележници се 1907. појављује и бермет.

На списку сорти се налази једна чије име је мање познато, или пак заборављено, а то је фукс. Испрва као купљено, а после и као вино које је уносио у рубрику берба, што би требало да значи да га је узгајао.

Фукс је, како кажу виноградарски зналци, највероватније био први директно родни хибрид, настао укрштањем племените лозе Vitis vinifera са такозваном дивљом лозом из Северне Америке или Vitis labruska у покушају, и то успешном, да се створи лоза отпорна на филоксеру која је уништила винограде у Европи пред крај 19. века. Прво се то радило на тлу Америке, а потом и у Француској. Један од тих директних хибрида, донекле познатији код нас је отело. Карактеристичан код те сорте јесте мирис на сиву лисицу или foxton (foxy note). Отуда вероватно и потиче назив фукс. То су забрањене сорте због велике количине метил алкохола који штетно делује на конзументе и њихово здравље. Биле су прилично распрострањене, али је након Другог светског рата држава успела увођењем пореза да је искорени. 

Вино је Владимир Николић чувао у подруму испод куће и у лагуму који се налазио у Доњем крају, као и у подруму зграде Народно-црквених фондова, преко пута куће у којој је становао. Из белешки се може видети да је земљу купио од госпође Сланкаменац и од Лаловића, да је о винограду бринуо неко из породице Холик, те да је осим летњиковца на парцели саградио и пударску кућицу. Упоредо је водио евиденцију о подруму. 

Радио је то до 1910. године у двема књижицама које је Николићева унука Милана Вучковић поклонила Музеју града Новог Сада односно карловачкој Завичајној збирци. Он умире 1922. године, а вила или летњиковац „Катариновац“ срушен је после Другог светског рата. 

Зорица Милосављевић