Radikalizacija i militarizacija fakulteta

Politizacija i zabrana slobode izražavanja na akademskoj ustanovi su bez presedana jer ona upravo služi da bi ljudi slobodno razmenili svoje ideje i viđenje sveta, a bavljenje politikom na fakultetu je strogo zabranjeno. Sve ovo su narušili studenti blokaderi koji su zapravo radikalizovani godinama, a ove godine i militarizovani u vojnike koji su bili spremni da zapale ljude i prostorije političke opcije koju ne vole. Mada, u Srbiji se koristi jedan termin koji obuhvata oba termina, a to je talibanizacija.

Talibanizacija je termin koji se koristi u srpskom rečniku, mada nije jasno definisan. Koristi se kao objašnjenje da je nešto otišlo u radikalnu i militantnu stranu.

Talibani blokaderi

Reč „taliban” potiče iz paštunskog jezika, gde „طالبان” (ṭālibān) znači „učenici” ili „studenti”. Ovo je množina arapske reči „ṭālib” (طالب), koja označava „učenika” ili „onoga koji traži znanje”.

Isto tako, naziv „Taliban” odnosi se na islamski militantni pokret koji je nastao u Avganistanu sredinom 1990-ih, a njegovi članovi su uglavnom bili studenti islamskih škola (madrasah).

Kako „taliban” znači nešto lepo, u isto vreme se odnosi i na nešto jako loše. Talibani su u osnovi studenti koji proučavaju veru islam – praktično, studiraju islam. Ovo ne znači ništa loše, ali jedna grupa tih studenata se odmetnula i krenula putem terorizma, u ime religije, te je tako termin „taliban” dobio novu konotaciju u zapadnom svetu, koja označava nešto loše.

U zapadnom svetu se pojavila drugačija interpretacija termina „taliban”, jer je Amerika tada bila u sukobu s njima, budući da se Al-Kaida nalazila na njihovoj teritoriji. Amerikanci nisu priznali vlast Talibana, ali su tražili od njih da isporuče Osamu Bin Ladena. Pošto ga nisu isporučili, SAD su izvršile raketne napade – operacija Infinite Reach – na Al-Kaidine kampove u Avganistanu avgusta 1998. godine. Odnosi SAD i Talibana postaju sve lošiji, a Avganistan postaje sigurna zona za globalne terorističke operacije.

Pošto su zapadni mediji prenosili termin „Taliban” kada su izveštavali o terorizmu ili terorističkim kampovima, ljudi su naučili da, kada čuju reč „taliban”, čuju i reč „terorizam”.

Kao što možemo videti, Talibani su takođe bili studenti; isto su zauzeli određenu teritoriju na kojoj su zaveli sopstvena pravila; isto zagovaraju radikalnu ideologiju; isto maltretiraju ljude koji misle drugačije od njih. Dakle, imate studente koji su normalni, i oni su većina, ali imate i radikalnu manjinu studenata koji se ponašaju kao ekstremisti – Talibani.

Koren političkog aktivizma na akademskom prostoru vuče još od američkog rata u Vijetnamu i načina na koji su studenti tada reagovali.

Studentski pokret protiv rata u Vijetnamu

Ovo je prvi masovni pokret koji je uključivao studente u politiku na kampusu. Počelo je diskusijama koje su nazvane teach-in na Univerzitetu u Mičigenu, 24. marta 1965. godine, i te diskusije su uključivale celu akademsku zajednicu, studente i profesore, i trajale su celu noć, dok je broj učesnika bio 3000. Nešto slično ovome se sada naziva plenum. Posle toga se pokret proširio na ostale kampuse i 17. aprila 1965. godine održan je protest u Vašingtonu sa 25.000 učesnika. Paralelno sa ovim pokretom, nastao je i hipi pokret u Americi. Kako su se oba pokreta borila protiv rata i dominantno su mladi bili u njima – tako postoji veza između ta dva pokreta.

U tom trenutku počele su da se razvijaju antiratne vrednosti – zato smo mogli videti feminizirane muškarce, priču o ljubavi (gde je LGBT ideologija dobila prostor za razvoj kroz seksualnu revoluciju) i mlade ljude kao nosioce promena. Moramo napomenuti da su mladi muškarci bili studenti, ali i potencijalni vojnici u ratu.

Kako su ovakve debate poželjne u društvu, pogotovo na akademskom nivou, dobro je da su postojale – ali ono što je proisteklo iz njih dovelo je do talibanizacije akademskog prostora.

Iz ovog studentskog pokreta, ili pokreta mladih, nastao je pravac antisistemske borbe. Ovde treba upotrebiti široko shvatanje antisistemske borbe, ili možemo reći – kontriranja već postojećem sistemu. Tako je u Americi, u tom vremenskom periodu, antisistemski protest predstavljao: socijalizam, prava crnaca, ženska prava, seksualnu revoluciju i LGBT prava. Kasnije su dodati zaštita životne sredine i pitanje Palestine.

Posle su ovaj model počeli da preuzimaju i studenti drugih fakulteta na Zapadu, te je zato model sličan – jer je preuzet. Ovaj model se vremenom razvijao u Americi, pa su mnoge stvari promenjene od tada, dok su u drugim zemljama modeli prilagođeni njihovoj politici.

Uticaj na Srbiju

Zato možemo videti da su pripadnici takvih organizacija preuzeli vođstvo na našim fakultetima – jer su u velikoj meri dobijali sredstva od takvih organizacija sa Zapada. Ovo je dovelo do disbalansa u studentskim organizacijama, ali i kod profesora, jer su jedino pripadnici tih grupa mogli da dobiju finansiranje projekata – zbog nepotizma i korupcije.

Posle dugog niza godina dominacije jedne strane, došlo je do toga da ogromna većina profesora i studenata u studentskim organizacijama (ne svih studenata) pripada toj strani.

Povezivanja sa stranim fakultetima deluju lepo, ali ako zagrebete dublje, videćete čistu korupciju i nepotizam. Da biste dobili bilo kakav projekat, grant, stipendiju ili nešto drugo – neko je to morao da vam odobri. Taj neko donosi odluku na osnovu svih vaših odlika (zapravo preporuka drugih), i očigledno je da će gurati „svoje” ljude i ljude koji imaju ista uverenja – ovo je najvažniji razlog zbog čega je neko dobio pare iz EU.

Posle dugog vremena postalo je jasno da nikada nećete dobiti finansiranje ako ne podržavate ovu ideologiju. Zato imamo drugu stranu koja nije imala nikakve finansije i, shodno tome, nije mogla ništa da uradi. Ovaj ogroman disbalans doveo je do toga da, ako prihvatite ove ideologije, počnu da vam cvetaju ruže i dobijete sredstva da organizujete razne aktivnosti – gde ćete privući još više ljudi u svoj pokret. Ekstremizacija je došla kada su videli da oni sve kontrolišu i da više niko ne može da ih zaustavi – u tom trenutku su postali Talibani koji su odlučili da protivzakonito blokiraju fakultete.

Talibanizacija fakulteta

Talibanizacija fakulteta već dugo traje i ekstremne ideologije su dobile uporište na fakultetima – zato smo i dobili blokade fakulteta.

Ovakve ideologije morale su jako dugo da se razvijaju da bi došle u stadijum u kojem su sada u Srbiji. Nije to novost – i u svetu vidimo porast aktivizma na fakultetima. Pod tim porastom vidimo samo teme koje su vezane za feminizam, LGBT prava, ekološke teme, socijalizam – komunizam – marksizam, pa čak i antisistemske i anarhističke ideologije. Ovo su izuzetno levičarske teme, pogotovo što je to krilo na fakultetu najekstremnije.

Fakultet, kao mesto liberalnih vrednosti, slobodnog razmišljanja i kreativnosti, pa samim tim i unikatnosti, uvek je bio mesto koje je privlačilo ljude slobodnog duha. Sada možemo videti da su ti fakulteti mesta gde ne postoji sloboda govora ili sloboda kretanja – pod uticajem ekstremnih levičarskih ideologija.

Ovo se dešava i u Evropi, Americi – pa čak i na Kembridžu ili Harvardu gde imamo kamp koji su postavili studenti u dvorištu fakulteta i incidente gde su fizički napadani studenti koji su izrazili drugačije mišljenje. Na kraju je smenjena dekanka Harvarda, a kada je Tramp došao na vlast, pokazao je Harvardu da ne može da bude rasadnik ekstremne ideologije i iskoristio sve mere koje ima na raspolaganju da suzbije ekstremne ideologije.

Da, trenutno je rat između Trampa i Harvarda oko ekstremne politike na kampusu – dakle nismo jedini. Ovo je problem i na ostalim zapadnim univerzitetima, a kao ni tamo – tako ni u Srbiji nema mesta radikalnim ideologijama na fakultetima i narušavanju prava drugih studenata.

Šteta naneta blokadama

Šteta koja je naneta se meri na razne načine od štete za pojedinca do štete za državu. Broj studenata je 208 hiljada na državnim fakultetima, visokim školama strukovnih studija i akademijama od toga 175 hiljada na univerzitetu i 33 hiljade na višoj i akademiji. Manje više sve državne ustanove su blokirane, pa možemo reći da je oko 200 hiljada studenata bilo blokirano.

Štete za pojedinca 

Svaki student se suočio sa katastrofalnom akademskom godinom i kvalitetom nastave. Postoji sumnja da neki fakulteti nisu ni ispunili svoje obaveze, ali će na papiru napisati da su ispunili sve obaveze, drugi fakulteti će samo formalno završiti godinu bez obzira na kvalitet usluge koji su pružili, te se postavlja pitanje da li je studentima takva usluga i potrebna, pogotovo kada postoji alternativa u vidu veštačke inteligencije.

Kada nekog onemogućavate da studira onda on svaki mesec gubi potencijalnu zaradu, svaki produžen mesec studiranja to lice košta mesečne plate – pa koliko meseci blokade toliko i plata je student izgubio. Prosečna bruto plata u Srbiji je 150.646 dinara, shodno tome svaki student je gubio toliko svakog meseca blokade.

Šteta za državu

Šteta za državu ogleda se kroz četiri načina:

1. Gubitak prinosa od imovine 

Univerzitet u Novom Sadu 260 hiljada metara kvadratnih 42 hiljada studenata ili u proseku 6,2 m2 po studente. Ovo je u skladu sa pravilnikom o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa koji u standard 9 navodi da je visokoškolska mora da obezbedi najmanje 4m2 po studentu i 5m2 za polje umetnosti. Shodno tome možemo uzeti da je prosek u Srbiji da fakultet obezbeđuje prostor od 6m2 po studentu.

Lokacije državnih univerziteta su uglavnom najskuplje lokacije u gradu u kojem se nalaze i može proceniti tržišnu vrednost iznajmljivanja 1m2 na tim lokacijama. U tabeli su date vrednosti za iznajmljivanje po m2.

Dakle, procena je da iznajmljivanje objekata koje koriste državni univerziteti u Srbiji vrede od 10 do 15 miliona evra mesečno ili od 120 do 180 miliona evra godišnje.

2. Davanje iz državne kase za visoko obrazovanje

Ovde ćemo se pozvati na procenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao sledeće: da država za univerzitete daje 54,8 milijardi dinara(468 miliona evra) i da svake godine izdvaja više od 4000 evra za svakog studenta na budžetu kojih je, kako je rekao, blizu 100.000 i istakao da fakulteti najvećim delom žive od tog novca i da su zato sada zabrinuti.

3. Pad BDP i pad prihoda od poreza i doprinosa

Blokade su imale ogroman uticaj na BDP samim tim na poreze i doprinose.

BDP je akronim za Bruto Društveni Proizvod i označava sve što je proizvedeno u državi tokom jedne godine. Logika iza BDP-a je prosta, što više ruku radi više se proizvodi, zato ćemo videti da postoji korelacija između veličine BDP-a neke zemlje i broja stanovnika, mada postoje i drugi faktori koji utiču na BDP. Za naš problem možemo lako da uočimo da svaki student koji produži studiranje zbog blokade i ne uđe na tržište rada predstavlja direktan gubitak za državu. Kada bi taj student radio on bi primio prosečnu platu u iznosu od 150.646 dinara ili 1287 evra mesečno i time povećao BDP za taj iznos. Kada to prevedemo u makro prikaz onda imamo sledeće:

Mesečni pad BDP

208.000 studenta X 1287 evra/mesečno = 267.696.000

S obzirom da imamo mesečni pad BDP-a od 267 miliona evra, lako možemo videti da je za 10 meseci blokada BDP umanjen za 2,67 milijardi evra.Ovo ne uključuje pad BDP od više propalih pokušaja generalnog štrajka, preko 20 hiljada blokada ulica i negativnog uticaja na direktne strane investicije jer su investitori pauzirali sa investicijama sve dok se nemiri ne završe.

4. Povećani rashodi za sektor bezbednosti

Ovde ćemo se pozvati na izjavu predsednika Srbije koji je naveo da su dodatni rashodi prema policijskim službenicima u vidu dnevnica iznosili 50 miliona evra bez naknada za povredu na radu.

Koga je zapravo talibanizam oštetio?

Veoma važno pitanje je kada pokušaj obojene revolucije propadne i kada dođe vreme odgovornosti – ko je odgovoran i ko je oštećen?

Odgovoran je onaj ko je godinama, decenijama, vršio indoktrinaciju studenata i radikalizovao njihove ideje i ponašanje, sve do nivoa do kojeg su militarizovali pojedince koji su bili spremni da čine krivična dela – od povrede slobode kretanja, prinude, zlostavljanja i mučenja, uništenja tuđe imovine, pa sve do pokušaja ubistva. Ovo nisu uradili obični studenti već studenti koji su godinama išli po kampovima i treninzima NVO-a finansiranog iz inostranstva. Ovo se ne dešava preko noći.

A ko je oštećen u ovoj propaloj obojenoj revoluciji?

Mnogi, ali kao i uvek najviše ispaštaju oni najranjiviji koji ne mogu sami da se izbore – a to su najmlađi i najstariji. Samo da stavimo na papir kome smo mogli da preusmerimo pare koje smo izgubili tokom blokade, a pominju se cifre od 50, 150 i 460 miliona, kao i cifra od 2,6 milijardi evra. Kome ovi iznosi život znače?

Deci koja se leče porukama taj bi novac život značio. U proseku je potrebno oko 100 hiljada evra po obolelom, koji pokušavaju da preko Fondacije Budi human sakupe novac za lečenje. Trenutno na sajtu ima 678 dece i 521 odrasli kojima je potrebna pomoć, a za lečenje 1200 osoba je potrebno oko 120 miliona evra, ali je deo već sakupljen, tako da je neophodan iznos manji od ovog i manji nego procena koliko je izgubljeno novca zbog okupacije zgrada fakulteta. Prostor fakulteta svakako nije korišćen, a da je bio iznajmljen sada bismo već mogli da spasemo 1200 života samo na osnovu toga. A koliko još ljudi je moglo da ima bolji život za ostale cifre koje se spominju? Koliko baka i deka sa najnižim primanjima nisu dobili planirano povećanje penzije i od toga kupili čokoladu unucima? Koliko zaposlenih u državnoj upravi neće dobiti planirano povećanje plate jer je neko blokirao državu?

Ko će svim ovim ljudima nadoknaditi ono što su izgubili zbog blokada? Kome su krvave ruke sa 1200 života koji bi bili spaseni da blokaderi nisu rušili Srbiju?

 Autor: Jovan Babić, student