SEKSUALNO NASILJE U SRBIJI Zakon postoji, ali podrška žrtvama i dalje izostaje KAZNE ZA NASILNIKE PREBLAGE
Uprkos naporima institucija, rodno zasnovano nasilje – naročito seksualno – i dalje je široko rasprostranjeno u Srbiji.
Žene i devojke, posebno one iz ranjivih grupa, najčešće su žrtve, poručeno je na konferenciji „Psihološka podrška i pravna zaštita žrtava seksualnog nasilja u AP Vojvodini“, održanoj u organizaciji Centra za podršku ženama.
Prema istraživanju iz 2018. godine, čak 62 odsto žena u Srbiji posle 15. godine doživi neki oblik rodno zasnovanog nasilja, 42 odsto seksualno uznemiravanje, 22 odsto fizičko i seksualno nasilje, a 11 odsto proganjanje.
Uprkos postojanju zakonskog okvira, ono što nedostaje jesu specijalizovane usluge koje ženama žrtvama nasilja pomažu da prevaziđu traumu.
- Nama nedostaju usluge. Država ne ulaže dovoljno u usluge, veoma sporo uspostavlja takve servise i saradnja institucija koja je neophodna da bi žrtva izbegla dodatnu traumatizaciju i viktimizaciju je loša. Zato stalno govorimo o potrebi unapređenja međusektorske saradnje. Neki naši pozitivni primeri pokazuju da je moguće i unaprediti međusektorsku saradnu tako što će svi učesnici u sistemu zaštite i podrške, na jednak način pristupati žrtvama i razumeti koje su njihove potrebe - objašnjava Danica Todorov ispred Centra za podršku ženama.
„Pozitivni primeri iz prakse pokazuju da je unapređenje međusektorske saradnje moguće kada svi učesnici u sistemu pristupaju žrtvama ravnopravno i sa razumevanjem njihovih potreba.“ Otežavajuća okolnost za pružanje usluga je i suspenzija Zakona o rodnoj ravopravnosti, od prošle godine.
Istraživanje koje su za Centar za podršku ženama sprovele prof. dr Nevena Petrušić (Pravni fakultet u Nišu) i dr Kosana Beker (FemPlatz) pokazuje da definicija silovanja u Krivičnom zakoniku nije usklađena sa Istanbulskom konvencijom. Za razliku od Konvencije, koja zahteva dokazivanje izostanka pristanka, domaći zakon i dalje insistira na dokazivanju sile ili prinude.
- Imamo slučaj počinioca koji je ženu sa mentalnim invaliditetom, koja se nalazila na institucionalnom smeštaju, silovao više puta tokom tri godine. Ipak, osuđen je na svega pet godina zatvora. Takve kazne ne ostvaruju ni specijalnu ni generalnu prevenciju i šalju poruku da seksualno nasilje nije dovoljno ozbiljan zločin - upozorava prof. dr Nevena Petrušić.
Istraživanje ukazuje i na izražene rodne stereotipe u presudama.
- S druge strane ono što se takođe zapaža u radu sudova jeste da u velikom broju slučajeva žrtve ne dobijaju staus posebno osetljivog svedoka, iako naravno zbog svega što su preživele, itekako ima potrebe za tim. A, kada bi se takav status priznao, žrtva bi imala pravo i na pravnu pomoć advokata, ali i na druge vidove pomoći i podrške - objašnjava Petrušić.
Rodno zasnovano nasilje posebno pogađa Romkinje, žene sa invaliditetom, žene iz ruralnih sredina i druge marginalizovane grupe. Specijalizovane usluge podrške su retke, često nedostupne i finansijski neodržive.
U Vojvodini trenutno funkcioniše pet Centara za žrtve seksualnog nasilja u okviru zdravstvenih ustanova. Rade 24/7 i pružaju medicinsku, forenzičku, pravnu, savetodavnu, psihološku i psihosocijalnu pomoć. U 2024. godini, Centar za podršku ženama zabeležio je: 67 novih prijava (povećanje od 42,5 odsto u odnosu na 2023), i 492 pružene psihološke i psihosocijalne usluge (povećanje od 34 odsto).