SLAVIMO SVETOG APOSTOLA JAKOVA Ne radi se ništa teško i ne viče se u kući DEVOJKE OVO TREBA DA URADE U PONOĆ ZA ZAŠTITU OD ZLIH SILA

Sveti apostol Jakov, nazivan i bratom Gospodnjim, bio je sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice. Ovaj neobičan naziv zaslužio je kada se, prilikom Josifove podele imanja sinovima, jedini usprotivio braći i pristao da svoj imetak podeli sa Isusom, koga ostali sinovi nisu smatrali bratom.

Jakov je čitavog života živeo izuzetno asketski, hraneći se isključivo hlebom i vodom, bez masti i ulja. Nakon Vaskrsenja, Isus mu se, po predanju, lično javio. Jakov je potom 30 godina služio kao episkop u Jerusalimu i sastavio je prvu liturgiju, koju su kasnije skratili sveti Vasilije Veliki i sveti Jovan Zlatousti.

Posebno je bio oštar prema bogatašima, upozoravajući ih na poniznost. Njegova poruka bila je snažna: ako ne budu ponizni, proći će kao „cvet travni“ koji uvene kad ogreje sunce. Podsećao je da je Bog izabrao „siromahe ovoga sveta“ da budu bogati verom i naslednici Carstva. 

Svoju braću u veri opominjao je da ne ukazuju čast bogatima, retorički ih pitajući: „Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?“ Osuđivao je njihovo „naslađivanje na zemlji“ i proročki govorio o nevoljama koje dolaze, tvrdeći da će njihovo nagomilano bogatstvo istrunuti, odeću pojesti moljci, a zlato i srebro zarđati. 

Najsnažnije upozorenje uputio je zbog nepravde prema radnicima: „Gle, vapaji plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota“. 

Jevreji su se divili njegovoj pravednosti i prozvali su ga Jakovom Pravednim. Međutim, kada je za prvosveštenika postavljen Anan, skovao je plan da ubije Jakova kao Hristovog propovednika. 

Tokom proslave Pashe, starešine su mu naredile da se popne na krov Hrama i govori protiv Hrista. Jakov je, umesto toga, počeo da propoveda narodu o Hristu kao Sinu Božjem i Mesiji. 

Razjareni sveštenici su ga skinuli sa krova, pri čemu je teško povređen. Ipak, na kolenima je pružio ruke ka nebu i zavapio: „Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine“. U tom trenutku, jedan čovek mu je prišao i svom silinom ga udario po glavi, čime je Sveti Jakov skončao u svojoj 63. godini. 

Običaji vezani za današnji praznik nalažu da bi valjalo pomoći nekome ko je u nevolji – savetom, hranom ili na bilo koji drugi način. Predanje kaže da će milostivi apostol Jakov svakome ko danas prikaže svoje hrišćanske vrline ispuniti svaku molitvu. 

Prema narodnom verovanju, neudate devojke bi u ponoć trebalo da se umiju hladnom vodom, kako bi se zaštitile od zlih duhova i obezbedile sebi zdravo potomstvo.

(Telegraf.rs)