SLAVIMO SVETOG PROKOPIJA Zaštitnik dece i mladenaca VEROVANJE JE DA NA DANAŠNJI DAN NIJE DOBRO IĆI NI U VODU NI U GORU

Rođen u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke koja nije znala za boga. Najpre mu je bilo ime Neanije. Po smrti očevoj majka je vaspitala sina potpuno u duhu rimskog idolopoklonstva. Kad je odrastao Neanije, video ga je jednom car Dioklecijan i odmah ga toliko zavoleo da ga je uzeo u svoj dvor na vojničku službu. Kada je ovaj car počeo da goni hrišćane, on je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i zatre tamo hrišćane.

Ali, na tom putu desi se Neaniju nešto slično kao negda Savlu. Usred noći desio se jak zemljotres i u tom javio mu se Gospod i čuo se glas: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?“ u velikom strahu upita Neanije: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam.“ U tom se pokaza u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i od krsta dođe glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji“. I još mu Gospod reče: „ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom“. 

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On je dao da mu se napravi onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana on je krenuo s vojskom protiv Agarjana, koji su krenuli na Jerusalim. Kao pobedilac on je ušao u Jerusalim i objavio majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista cara. 

Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Hristos, koji ga je i krstio i nadenuo mu ime Prokopije. Jednog dana došlo mu je na tamnički prozor 12 žena i reklo mu: „i mi smo sluškinje Hristove.“ Optužene za ovo one su bile bačene u istu tamnicu, gde ih je sveti Prokopije učio veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena bile du potom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe je poverovala u Hrista, te su svih 13 bile pogubljene. 

Kada je Sveti Prokopije bio izveden na gubilište on je digso ruke prema istoku i pomolio se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da pravoslavlje sija do skončanja vremena. I bilo mu je s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sv. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303 godine. 

Običaji i verovanja

Iako u crkvenom kalendaru nije crveno slovo dan Svetog Prokopija veoma je poštovan u Srbiji. Ovaj svetitelj spada u red “ognjenih svetaca” u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija.

Tradicionalno, smatra se da ovaj dan nije dobar za kupanje u rekama i drugim tekućim vodama. Kaže se: “Ni u goru, ni u vodu”. 

Slično, pošto je reč bila o blagom svecu koji je uvek video samo ono najbolje u ljudima, na današnji dan se izbegavaju svađe i psovanje. 

Zbog činjenice da se njegovo ime pominje prilikom sklapanja bračne zajednice, u nekim krajevima se veruje da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije danas pohodi i blagosilja mladence.

Osim novopečenih bračnih drugova, Sveti Prokopije se smatra i zaštitnikom dece, a kao svog patrona slave ga kamenoresci i bunardžije.

Tropar (glas 1): 

Mučenik tvoj Gospodi Prokopije vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego; imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži, sokruši i demonov nemoščnija derzosti; togo molitvama spasi duši našja. 

(Telegraf.rs)