СЛАВИМО СВЕТОГ ПРОКОПИЈА Заштитник деце и младенаца ВЕРОВАЊЕ ЈЕ ДА НА ДАНАШЊИ ДАН НИЈЕ ДОБРО ИЋИ НИ У ВОДУ НИ У ГОРУ

Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке која није знала за бога. Најпре му је било име Неаније. По смрти очевој мајка је васпитала сина потпуно у духу римског идолопоклонства. Кад је одрастао Неаније, видео га је једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволео да га је узео у свој двор на војничку службу. Када је овај цар почео да гони хришћане, он је одредио Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане.

Али, на том путу деси се Неанију нешто слично као негда Савлу. Усред ноћи десио се јак земљотрес и у том јавио му се Господ и чуо се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?“ у великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да те познам.“ У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји“. И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом“. 

Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он је дао да му се направи онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он је кренуо с војском против Агарјана, који су кренули на Јерусалим. Као победилац он је ушао у Јерусалим и објавио мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа цара. 

После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га је и крстио и наденуо му име Прокопије. Једног дана дошло му је на тамнички прозор 12 жена и рекло му: „и ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне су биле бачене у исту тамницу, где их је свети Прокопије учио вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње св. Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена биле ду потом страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође је поверовала у Христа, те су свих 13 биле погубљене. 

Када је Свети Прокопије био изведен на губилиште он је дигсо руке према истоку и помолио се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за цркву свету, да узрасте и распростре се и да православље сија до скончања времена. И било му је с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 године. 

Обичаји и веровања

Иако у црквеном календару није црвено слово дан Светог Прокопија веома је поштован у Србији. Овај светитељ спада у ред “огњених светаца” у које се убрајају још и Свети Илија и Огњена Марија.

Традиционално, сматра се да овај дан није добар за купање у рекама и другим текућим водама. Каже се: “Ни у гору, ни у воду”. 

Слично, пошто је реч била о благом свецу који је увек видео само оно најбоље у људима, на данашњи дан се избегавају свађе и псовање. 

Због чињенице да се његово име помиње приликом склапања брачне заједнице, у неким крајевима се верује да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије данас походи и благосиља младенце.

Осим новопечених брачних другова, Свети Прокопије се сматра и заштитником деце, а као свог патрона славе га каменоресци и бунарџије.

Тропар (глас 1): 

Мученик твој Господи Прокопије во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја. 

(Telegraf.rs)