SPC SLAVI SRPSKU NOVU GODINU, OBREZANJE GOSPODNJE I SVETOG VASILIJA VELIKOG Dan kada se spajaju vera, tradicija i narodni običaji OVO OBAVEZNO URADITE ZA SREĆU

Novu godinu obeležavaju Jerusalimska crkva, Ruska crkva, Srpska pravoslavna crkva, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atoska.

Tokom istorije hrišćanstva nije bilo jedinstva u tome od kada bi trebalo računati početak godine. Nekada je to bio mart, a potom i Uskrs.

U Vizantiji je još dugo bilo dvoumljenja. Prvi i Šesti vaseljenski sabori smatraju da je dobro da se početak godine stavi u septembar, nalazeći za to biblijsko opravdanje. Novi zavet uči da je Isus Hrist oko praznika jevrejske Nove godine, ušavši u sinagogu, oglasio godinu milosti Gospodnje. 

U Srbiji je do cara Dušana bilo dokumenata u kojima godina počinje u martu. 

Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog vaseljenskog patrijarha, obeležava kao Dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog. 

Ovaj praznik "podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi uopšte koja je nemarnim, neodgovornim i krajnje nehrišćanskim delovanjem čovekovim bolno ranjena i nasilnički ugrožena". 

Obrezanje Gospoda

Osmog dana od rođenja mladenac božanski je donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izrailju još od Avramovog vremena. Tom prilikom nadenuli su mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je on primio na sebe istinsko telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije učili o njemu jeretici. Još je Gospod obrezan i zato što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce.

Ispunivši taj propis zakonski on ga je zamenio krštenjem u crkvi cvojoj. "Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar", objavljuje apostol. U crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni predprazništva ni poprazništva). 

Sveti Vasilije Veliki, kesarijski arhiepiskop

Rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filozofiji, retorici, astronomiji i svim ostalim svetskim naukama tog vremena. Školski drugovi su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordan zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom.

Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemni život napunivši 50 godina od rođenja. Veliki pobornik pravoslavlja, velika luča moralne čistote i revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Božje – Vasilije se punozaslužno naziva Velikim. U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i žaokom svojom bode jeretike. Sačuvana su mnogobrojna dela ovoga oca crkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska; isto tako i služba, nazvana po njegovom imenu. 

Ova služba služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Mirno se upokojio sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preselio u carstvo Hristovo.

Ponavljaju se obredi svojstveni Božiću

Ovaj praznik "podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi uopšte koja je nemarnim, neodgovornim i krajnje nehrišćanskim delovanjem čovekovim bolno ranjena i nasilnički ugrožena". 

Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na ovah dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja. Na Mali Božić ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. U mnogim krajevima spaljuju se ostaci badnjaka. 

Ponegde se mesi poseban obredni hleb, vasilica, u spomen Svetom Vasiliju Velikom. U njega se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće. U nekim krajevima kolač se šarao sa tri uvezane trske ili sa tri drenove grančice uvezane crvenim koncem, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo. 

Treba nešto novo uneti u kuću, za napredak

Veruje se da se ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

Pravoslavna Nova godina se u novije vreme proslavlja kao i Nova godina 31. decembra, ljudi se okupljaju u restoranima i kućama, jede se, pije i puca, a u ponoć se ljube i žele jedni drugima sreću. 

Stari su govorili da bi novo leto trebalo dočekati budan, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni – pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će se udati. 

Mnogi božićni obredi i radnje u Srba su ponavljani ili su imali svoj završni deo o Malom Božiću, od običaja u Vojvodini da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote. 

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka. 

Telegraf.rs