СПЦ СЛАВИ СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ, ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ И СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ Дан када се спајају вера, традиција и народни обичаји ОВО ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ЗА СРЕЋУ

Нову годину обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атоска.

Током историје хришћанства није било јединства у томе од када би требало рачунати почетак године. Некада је то био март, а потом и Ускрс.

У Византији је још дуго било двоумљења. Први и Шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање. Нови завет учи да је Исус Христ око празника јеврејске Нове године, ушавши у синагогу, огласио годину милости Господње. 

У Србији је до цара Душана било докумената у којима година почиње у марту. 

Од 1989. године овај дан се, на предлог васељенског патријарха, обележава као Дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. 

Овај празник "подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена". 

Обрезање Господа

Осмог дана од рођења младенац божански је донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од Аврамовог времена. Том приликом наденули су му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о њему јеретици. Још је Господ обрезан и зато што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце.

Испунивши тај пропис законски он га је заменио крштењем у цркви цвојој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар", објављује апостол. У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразништва ни попразништва). 

Свети Василије Велики, кесаријски архиепископ

Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини филозофији, реторици, астрономији и свим осталим светским наукама тог времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом.

Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунивши 50 година од рођења. Велики поборник православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје – Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога оца цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. 

Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики четвртак и на Велику суботу. Мирно се упокојио св. Василије 1. јануара 379. год. и преселио у царство Христово.

Понављају се обреди својствени Божићу

Овај празник "подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена". 

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овах дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења. На Мали Божић поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана. У многим крајевима спаљују се остаци бадњака. 

Понегде се меси посебан обредни хлеб, василица, у спомен Светом Василију Великом. У њега се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће. У неким крајевима колач се шарао са три увезане трске или са три дренове гранчице увезане црвеним концем, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство. 

Треба нешто ново унети у кућу, за напредак

Верује се да се не треба свађати, јер ће људе у противном целе године терати баксуз, док се у неким крајевима верује да се посебно треба чувати да вас неко не превари.

Православна Нова година се у новије време прославља као и Нова година 31. децембра, људи се окупљају у ресторанима и кућама, једе се, пије и пуца, а у поноћ се љубе и желе једни другима срећу. 

Стари су говорили да би ново лето требало дочекати будан, а да неудате девојке гатају ако желе да знају да ли ће се те године удати и за кога. Посебно је занимљиво гатање девојака у Босни – пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће се удати. 

Многи божићни обреди и радње у Срба су понављани или су имали свој завршни део о Малом Божићу, од обичаја у Војводини да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве светлости и топлоте. 

У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка. 

Telegraf.rs