SRBI POSTALI ZAVISNI OD APLIKACIJA KOJE IM PRATE ZDRAVLJE Mere broj koraka, hrkanje, krvni pritisak, a stručnjaci upozoravaju na JEDNU opasnu stvar: Nisu zamena za lekara!

Ljudi svuda u svetu, pa i u Srbiji, sve više postaju opsednuti raznim aplikacijama za zdravlje. Pametni telefoni, satovi i fitnes-narukvice govore nam koliki nam je puls, procenjuju nam krvni pritisak, nivo kiseonika, kvalitet sna... Međutim, stručnjaci kažu da je vrlo štetno postati rob ovih aplikacija, jer nas one lako mogu učiniti zavisnim i gurnuti nas u neku vrstu zdravstvene anksioznosti.

Većina korisnika pametnih satova i telefona koristi neku od aplikacija koje nadgledaju telo - od otkucaja srca i ritma disanja, preko broja pređenih koraka, do saveta o ishrani i spavanju.

Međutim, sve veći broj naših ljudi kupuje i tzv. specijalizovane fitnes narukvice i satove, čije se cene kreću od 30 pa do čak oko 700 evra, a koje, pored broja koraka, pređene udaljenosti, potrošenih kalorija, mogu meriti i saturaciju, temperaturu kože, nivo stresa...

Pametni uređaji nam govore kada da pijemo vodu, kada da ustanemo i kada da sednemo, ali stručnjaci upozoravaju da oni nisu zamena za medicinsku dijagnostiku.

Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić kaže za Kurir da treba biti oprezan, jer nam sve ono što nam služi - može i škoditi.

- Postoje zdravstvene aplikacije koje sasvim sigurno mogu biti od koristi, ali je u moru te ponude i svih tih informacija jako teško izdvojiti one koje su stvarno korisne - upozorava dr Šehić, dodajući da mi nemamo dovoljno informacija o tim aplikacijama, kao ni o načinu na koji rade.

Šta mere aplikacije

- broj otkucaja srca

- varijabilnost otkucaja srca

- krvni pritisak

- EKG

- saturacija kiseonika u krvi

- broj udisaja u minuti

- kvalitet sna - faze sna, trajanje i prekidi

- hrkanje

- broj koraka i udaljenost

- potrošene kalorije

- praćenje držanja tela - podsećanje da ustanete ili da se krećete

- nivo stresa

- temperatura kože

- podsećanje na unos vode

Drugi problem kod nekih ljudi može biti i placebo efekat. Ako aplikacija, na primer, kaže da nismo dovoljno spavali, počinjemo da se osećamo umorno iako do tada nismo.

Negativne informacije koje primamo od tih aplikacija mogu izazvati kod nas anksioznost, tj. osećaj nesigurnosti i neprijatnosti, a nisu svi parametri koji se posmatraju bitni za naše opšte zdravlje, kaže dr Šehić.

- To što puls, na primer, nije u svakom trenutku idealan, ne znači da imamo problema sa pulsom. On se menja iz sekunde u sekundu zato što puls zavisi od hiljade faktora - od toga da li smo budni, da li smo pod stresom, da li stojimo ili ležimo, da li trčimo, da li smo uznemireni... I ako pročitamo na aplikaciji neku višu ili nižu vrednost, to često primamo kao neki realan problem, pa tako umesto da dobiju kontrolu stanja, ljudi se često osećaju kao da nisu dovoljno dobri ili zdravi - kaže naša sagovornica, koja smatra da samo otvaranje aplikacije, čak i pre nego što se pročitaju rezultati, kod nekih ljudi izazova stres.

Alternativa umesto posete lekaru

Psihoterapeut Marija Milenković kaže za Kurir da ljudi često koriste ove aplikacije kao alternativu posete lekaru.

- Ne može nijedna aplikacija, forum, Gugl ili veštačka inteligencija da kvalitetno pregleda čoveka, postavi mu dijagnozu, da savete i terapiju. Te metode koje aplikacije koriste često su neprofesionalne i nepouzdane, ali ih ljudi koriste jer zapravo imaju strah od belih mantila i pregleda. Najveća opasnost vreba od toga da čovek smatra da je to zadovoljavajuća alternativa i ne ode kod doktora misleći da je učinio dovoljno - kaže ona, dodajući da neki saveti mogu biti korisni jer razvijaju zdrave navike, ali da je čak i tu bolja varijanta na duže staze da sami sebe motivišemo, a ne da nas motiviše aplikacija.

I dr Radmila Šehić smatra da je mnogo bolja alternativa zdravstvenim aplikacijama razgovor sa doktorom, instruktorom, stručnjakom... Jedan od razloga jeste taj što ionako previše vremena provodimo na uređajima i previše smo zavisni od njih.

- Pridajemo preveliki značaj i razvijamo ozbiljnu zavisnost od telefona, koja se može porediti sa zavisnošću od kocke, alkohola, pa i droge. Ljudima je problem da na sat vremena ostave telefon i da ga ne diraju. Moj savet je da se ostave nepotrebne aplikacije prvo samo na jedan sat, a onda posle nekog vremena da se taj period povećava. Nisu nam sve te aplikacije i informacije potrebne, treba da se malo više okrenemo i prirodi.

- Ove aplikacije su još jedan primer toga koliko smo otuđeni jedni od drugih i koliko se trudimo da zamenimo svaki kontakt uživo - bilo sa prijateljima, porodicom, doktorom... Sve više se udaljavamo od sebe, svoje suštine i prirode koristeći nepouzdane informacije. Živimo u jednoj velikoj zabludi, i to je ono što nas i vodi anksioznosti - zaključuje ona.