СРБИ ПОСТАЛИ ЗАВИСНИ ОД АПЛИКАЦИЈА КОЈЕ ИМ ПРАТЕ ЗДРАВЉЕ Мере број корака, хркање, крвни притисак, а стручњаци упозоравају на ЈЕДНУ опасну ствар: Нису замена за лекара!

Људи свуда у свету, па и у Србији, све више постају опседнути разним апликацијама за здравље. Паметни телефони, сатови и фитнес-наруквице говоре нам колики нам је пулс, процењују нам крвни притисак, ниво кисеоника, квалитет сна... Међутим, стручњаци кажу да је врло штетно постати роб ових апликација, јер нас оне лако могу учинити зависним и гурнути нас у неку врсту здравствене анксиозности.

Већина корисника паметних сатова и телефона користи неку од апликација које надгледају тело - од откуцаја срца и ритма дисања, преко броја пређених корака, до савета о исхрани и спавању.

Међутим, све већи број наших људи купује и тзв. специјализоване фитнес наруквице и сатове, чије се цене крећу од 30 па до чак око 700 евра, а које, поред броја корака, пређене удаљености, потрошених калорија, могу мерити и сатурацију, температуру коже, ниво стреса...

Паметни уређаји нам говоре када да пијемо воду, када да устанемо и када да седнемо, али стручњаци упозоравају да они нису замена за медицинску дијагностику.

Специјалиста опште медицине др Радмила Шехић каже за Курир да треба бити опрезан, јер нам све оно што нам служи - може и шкодити.

- Постоје здравствене апликације које сасвим сигурно могу бити од користи, али је у мору те понуде и свих тих информација јако тешко издвојити оне које су стварно корисне - упозорава др Шехић, додајући да ми немамо довољно информација о тим апликацијама, као ни о начину на који раде.

Шта мере апликације

- број откуцаја срца

- варијабилност откуцаја срца

- крвни притисак

- ЕКГ

- сатурација кисеоника у крви

- број удисаја у минути

- квалитет сна - фазе сна, трајање и прекиди

- хркање

- број корака и удаљеност

- потрошене калорије

- праћење држања тела - подсећање да устанете или да се крећете

- ниво стреса

- температура коже

- подсећање на унос воде

Други проблем код неких људи може бити и плацебо ефекат. Ако апликација, на пример, каже да нисмо довољно спавали, почињемо да се осећамо уморно иако до тада нисмо.

Негативне информације које примамо од тих апликација могу изазвати код нас анксиозност, тј. осећај несигурности и непријатности, а нису сви параметри који се посматрају битни за наше опште здравље, каже др Шехић.

- То што пулс, на пример, није у сваком тренутку идеалан, не значи да имамо проблема са пулсом. Он се мења из секунде у секунду зато што пулс зависи од хиљаде фактора - од тога да ли смо будни, да ли смо под стресом, да ли стојимо или лежимо, да ли трчимо, да ли смо узнемирени... И ако прочитамо на апликацији неку вишу или нижу вредност, то често примамо као неки реалан проблем, па тако уместо да добију контролу стања, људи се често осећају као да нису довољно добри или здрави - каже наша саговорница, која сматра да само отварање апликације, чак и пре него што се прочитају резултати, код неких људи изазова стрес.

Алтернатива уместо посете лекару

Психотерапеут Марија Миленковић каже за Курир да људи често користе ове апликације као алтернативу посете лекару.

- Не може ниједна апликација, форум, Гугл или вештачка интелигенција да квалитетно прегледа човека, постави му дијагнозу, да савете и терапију. Те методе које апликације користе често су непрофесионалне и непоуздане, али их људи користе јер заправо имају страх од белих мантила и прегледа. Највећа опасност вреба од тога да човек сматра да је то задовољавајућа алтернатива и не оде код доктора мислећи да је учинио довољно - каже она, додајући да неки савети могу бити корисни јер развијају здраве навике, али да је чак и ту боља варијанта на дуже стазе да сами себе мотивишемо, а не да нас мотивише апликација.

И др Радмила Шехић сматра да је много боља алтернатива здравственим апликацијама разговор са доктором, инструктором, стручњаком... Један од разлога јесте тај што ионако превише времена проводимо на уређајима и превише смо зависни од њих.

- Придајемо превелики значај и развијамо озбиљну зависност од телефона, која се може поредити са зависношћу од коцке, алкохола, па и дроге. Људима је проблем да на сат времена оставе телефон и да га не дирају. Мој савет је да се оставе непотребне апликације прво само на један сат, а онда после неког времена да се тај период повећава. Нису нам све те апликације и информације потребне, треба да се мало више окренемо и природи.

- Ове апликације су још један пример тога колико смо отуђени једни од других и колико се трудимо да заменимо сваки контакт уживо - било са пријатељима, породицом, доктором... Све више се удаљавамо од себе, своје суштине и природе користећи непоуздане информације. Живимо у једној великој заблуди, и то је оно што нас и води анксиозности - закључује она.