SRBIJA DOBIJA NAUČNI ALAT ZA SPREČAVANJE KAŠNJENJA INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA I UVEĆANJA UGOVORNIH CENA Patentirao ga srpski profesor, postavljen na ŠEST projekata širom zemlje

Ipak, veliki broj projekata bio je praćen produženjem ugovorenih rokova i povećanjem ugovornih cena, što je neretko dovodilo do višemesečnih kašnjenja i probijanja planiranih budžeta. Javnost je godinama bila svedok pomeranja rokova i najavljivanih otvaranja deonica, dok su troškovi realizacije stalno rasli. Uzroci su bili brojni - od nepredviđenih terenskih i geoloških uslova, nedostataka u projektima, do nezavršene eksproprijacije.

Kako bi se takve situacije ubuduće izbegle, dr Aleksandar Senić sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je od 2017. godine i direktor Sektora za izgradnju Koridora Srbije, razvio je model koji predviđa verovatnoću pojave rizika i omogućava njihovu prevenciju. Ovaj model je rezultat istraživanja u okviru njegove doktorske disertacija, a prema prvim rezultatima, može doprineti preciznijem planiranju rokova za realizaciju i smanjenju troškova tokom realizacije projekata.

- Istraživanje je detektovalo 56 različitih rizika, zbog kojih dolazi do pojave štetnih događaja na projektima. Ipak, pokazalo se da su u osnovi većine problema nepredviđeni terenski uslovi, nedostaci u projektnoj dokumentaciji i nerealno kratki rokovi za završetak radova. Cilj je bio da razvijemo sistem koji takve rizike prepoznaje unapred, pre nego što dođe do ugovaranja - kaže dr Senić u razgovoru za naš portal.

Model koristi mašinsko učenje i fazi logičke algoritme, a zasnovan je na analizi 28 realizovanih projekata na Koridoru 10 i više od 1.250 zabeleženih štetnih događaja. U njegovom razvoju učestvovali su stručnjaci iz oblasti građevinarstva, saobraćaja, ekonomije i prava.

- Kada se rizici kvantifikuju, odluke više ne zavise samo od iskustva inženjera, već i od egzaktnih podataka - objašnjava Senić. - To omogućava da se problemi spreče pre nego što dođe do kašnjenja.

U okviru doktorske disertacije - Hibridni sistem za kvantifikaciju i upravljanje rizicima na projektima putne infrastrukture - kao i kroz objavu radova u renomiranim svetskim časopisima, verifikovana je lista rizika, kao i lista mera prevencije za smanjenje verovatnoće pojave štetnih događaja. Poseban naučni doprinos predstavlja usvojena lista od 25 parametara, kojim se na adekvatan tehnički način opisuje svaki projekat ponaosob. Tih 25 parametara je zatim korišćenjem određenih naučnih metoda pretvoreno u 3 koeficijenta kompleksnosti, na osnovu kojih se može predvideti koji su rizici dominantni na bilo kom budućem projektu.

Model je već uspešno primenjen na šest infrastrukturnih projekata, koje su realizovali Koridori Srbije: petlja Sopot kod Pirota, rehabilitacija autoputa Horgoš – Novi Sad, izgradnja poluprofila autoputa Niš – Merošina, petlja Malča kod Niša, Regionalni centar Niš i petlja Batajnica. Svi su završeni u ugovorenom roku i bez povećanja ugovorene cene, čime je dokazano da naučno utemeljen pristup može u potpunosti eliminisati pojavu probijanja rokova i uvećanja troškova.

Pozvan da rad predstavi i u Japanu

Rezultati istraživanja privukli su pažnju i van zemlje - dr Senić je pozvan da svoj rad predstavi na konferencijama u Japanu, koje se bave primenom veštačke inteligencije u građevinarstvu.

- Interesovanje za ovakav pristup pokazuje da su problemi sa rokovima i troškovima univerzalni, ne samo domaći ili regionalni - dodaje Senić.

Senić ističe da je cilj njegovog istraživanja bio da se napravi sistem koji povezuje teorijska znanja i praktičnu primenu na gradilištima u Srbiji i regionu.

- Upotrebna vrednost kreiranog hibridnog modela je jasna - da Srbija više nikada ne bude suočena sa probijanjem ugovorenih rokova i povećanjem ugovornih cena na infrastrukturnim projektima. On omogućava da rizike prepoznamo u ranim fazama realizacije projekta i njima upravljamo na vreme, primenom adekvatnih mera prevencije, pre nego što postanu problem. Takođe, sistem je transferabilan i na druge oblasti u građevinarstvu, kao što je stanogradnja - poručuje dr Senić.