СРБИЈА ДОБИЈА НАУЧНИ АЛАТ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ КАШЊЕЊА ИНФРАСТРУКТУРНИХ ПРОЈЕКАТА И УВЕЋАЊА УГОВОРНИХ ЦЕНА Патентирао га српски професор, постављен на ШЕСТ пројеката широм земље

Ипак, велики број пројеката био је праћен продужењем уговорених рокова и повећањем уговорних цена, што је неретко доводило до вишемесечних кашњења и пробијања планираних буџета. Јавност је годинама била сведок померања рокова и најављиваних отварања деоница, док су трошкови реализације стално расли. Узроци су били бројни - од непредвиђених теренских и геолошких услова, недостатака у пројектима, до незавршене експропријације.

Како би се такве ситуације убудуће избегле, др Александар Сенић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду, који је од 2017. године и директор Сектора за изградњу Коридора Србије, развио је модел који предвиђа вероватноћу појаве ризика и омогућава њихову превенцију. Овај модел је резултат истраживања у оквиру његове докторске дисертација, а према првим резултатима, може допринети прецизнијем планирању рокова за реализацију и смањењу трошкова током реализације пројеката.

- Истраживање је детектовало 56 различитих ризика, због којих долази до појаве штетних догађаја на пројектима. Ипак, показало се да су у основи већине проблема непредвиђени теренски услови, недостаци у пројектној документацији и нереално кратки рокови за завршетак радова. Циљ је био да развијемо систем који такве ризике препознаје унапред, пре него што дође до уговарања - каже др Сенић у разговору за наш портал.

Модел користи машинско учење и фази логичке алгоритме, а заснован је на анализи 28 реализованих пројеката на Коридору 10 и више од 1.250 забележених штетних догађаја. У његовом развоју учествовали су стручњаци из области грађевинарства, саобраћаја, економије и права.

- Када се ризици квантификују, одлуке више не зависе само од искуства инжењера, већ и од егзактних података - објашњава Сенић. - То омогућава да се проблеми спрече пре него што дође до кашњења.

У оквиру докторске дисертације - Хибридни систем за квантификацију и управљање ризицима на пројектима путне инфраструктуре - као и кроз објаву радова у реномираним светским часописима, верификована је листа ризика, као и листа мера превенције за смањење вероватноће појаве штетних догађаја. Посебан научни допринос представља усвојена листа од 25 параметара, којим се на адекватан технички начин описује сваки пројекат понаособ. Тих 25 параметара је затим коришћењем одређених научних метода претворено у 3 коефицијента комплексности, на основу којих се може предвидети који су ризици доминантни на било ком будућем пројекту.

Модел је већ успешно примењен на шест инфраструктурних пројеката, које су реализовали Коридори Србије: петља Сопот код Пирота, рехабилитација аутопута Хоргош – Нови Сад, изградња полупрофила аутопута Ниш – Мерошина, петља Малча код Ниша, Регионални центар Ниш и петља Батајница. Сви су завршени у уговореном року и без повећања уговорене цене, чиме је доказано да научно утемељен приступ може у потпуности елиминисати појаву пробијања рокова и увећања трошкова.

Позван да рад представи и у Јапану

Резултати истраживања привукли су пажњу и ван земље - др Сенић је позван да свој рад представи на конференцијама у Јапану, које се баве применом вештачке интелигенције у грађевинарству.

- Интересовање за овакав приступ показује да су проблеми са роковима и трошковима универзални, не само домаћи или регионални - додаје Сенић.

Сенић истиче да је циљ његовог истраживања био да се направи систем који повезује теоријска знања и практичну примену на градилиштима у Србији и региону.

- Употребна вредност креираног хибридног модела је јасна - да Србија више никада не буде суочена са пробијањем уговорених рокова и повећањем уговорних цена на инфраструктурним пројектима. Он омогућава да ризике препознамо у раним фазама реализације пројекта и њима управљамо на време, применом адекватних мера превенције, пре него што постану проблем. Такође, систем је трансферабилан и на друге области у грађевинарству, као што је станоградња - поручује др Сенић.