НЕУСТРАШИВА СУБОТИЧАНКА МАНДА СУДАРЕВИЋ Жена која је обликовала заједницу и борила се за права жена у Војводини

Суботичанке не само да су одражавале европски дух свог времена, већ су и поставиле темеље родној равноправности. Њихова прича често је занемарена.

Неки од најупечатљивијих ликова међу њима су Манда Сударевић и Мара Малагурски Ђорђевић, чије су активности остале скривене у сенци историјских збивања.

Манда Сударевић, супруга Врање Сударевића, била је кључна фигура у Добротворној задрузи Буњевака, где је својим хуманитарним радом допринела заједници. Када су српски војници донели слободу Суботичанима 13. новембра 1918. године, Мица Радић, председница Добротворне задруге Српкиња Суботице, заједно с Мандом Сударевић, Ката Прчић и другим чланицама, покренула је акцију помоћи оболелим војницима. Ова храбра иницијатива резултирала је оснивањем болнице са 200 кревета, опремљене свим неопходним садржајима.

Буњевачка народна ношња за краљицу

Јосо Шокчић, новинар чија се књига „Суботица пре и после ослобођења“ издала 1934. године, доноси причу о Мару Малагурски Ђорђевић, истичући њен успех у стварању добрих односа са краљевским двором. Краљица Марија је чак примила на аудијенцију Мару Ђорђевић-Малагурски и Манду Сударевић, које су поклониле албум војвођанских народних ношњи. Овај сусретљиви гест кулминирао тражењем дозволе да краљици дарују буњевачку народну ношњу.

Иако је мало познато о самом раду Манде Сударевић, зна се да је била ангажована у хуманитарним и културним манифестацијама у Суботици. Њен супруг, Врање Сударевић, као народни посланик у Краљевини СХС, истицао је важност очувања буњевачког језика, те је настојао да се учитељи који говоре буњевачки запосле у Суботици и околним местима где су Буњевци живели.

Манда Сударевић ангажована и политички

Пре 1918. године, женске организације широм света биле су подељене по верској и националној основи. Међутим, Суботичанке попут Манде Сударевић и Маре Малагурски Ђорђевић нису се заустављале на традиционалним оквирима. 

Њихов допринос, иако често скривен у историјским врелима, представља важан део борбе за женска права. Кроз све ове приче постаје јасно да су Суботичанке, упркос малом познавању њихове улоге, играле кључну улогу у обликовању друштвених вредности и допринеле развоју заједнице у турбулентном времену.

Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинасиран је из буџета Министарства информисања и телекоминијација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.