„Potrebe za finansiranjem biće još veće“
„Srbija lider u regionu u prilagođavanju klimatskim promenama“ PAVKOV PORUČILA U DUBROVNIKU: Uložili smo i ulažemo značajna sredstva u zelene projekte!
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas, na Drugom godišnjem ministarskom sastanku o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa, da je Srbija uložila i ulaže značajna sredstva u projekte u oblasti zaštite životne sredine, ali da potrebe stalno rastu zbog čega je neophodno obezbediti stabilne izvore finansiranja.
Pavkov je naglasila da investicione potrebe u Srbiji obuhvataju podršku u izradi dokumentacije za prioritetne projekte u različitim oblastima.
Identifikovano je da najveću potrebu za podrškom imamo u oblasti upravljanja otpadom za razvoj postojećih i uspostavljanje novih regionalnih modernih sistema za upravljanje otpadom, uključujući i prateća postrojenja i opremu. To su postrojenja za primarnu i sekundarnu separaciju otpada pogodnog za reciklažu, zatim reciklažna dvorišta, infrastruktura za prikupljanje otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije i drugo. Podsetiću da je Srbija usvojila i Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period 2023 - 2022 godine i Akcioni plan za period od 2023 do 2027 godine za sprovođenje programa upravljanja muljem, rekla je Pavkov.
Govoreći o ulaganjima sa ciljem unapređenja kvaliteta vazduha, ministarka je istakla da su investicione potrebe veoma visoke, naročito kada je reč o zameni kotlarnica koje koriste fosilna goriva, pre svega ugalj i lož ulje, onima na ekološki prihvatljivije energente.
Od 2021. godine do danas uspeli smo da zamenimo gotovo 200 kotlarnica širom Srbije, ali naša ambicija je još veća i nastavićemo da ulažemo u ovu meru, koja je važna za bolji kvalitet vazduha, rekla je Pavkov.
Kada je reč o prilagođavanju klimatskim promenama, ministarka ističe da je Srbija po ostvarenim rezultatima lider u regionu. Prema njenim rečima, svedoci smo posledica velikih suša i poplava i zato će u narednom periodu jedan od prioriteta biti da se nastavi sa radom na razvijanju metodologije i smernica za praćenje suša, jačanju otpornosti svih sektora, zatim na podršci u primeni rešenja zasnovanih na prirodi, uključujući pilot projekte u šumarstvu, upravljanju močvarama, zaštiti od poplava i poljoprivredi. Potrebna su ulaganja i u oblasti energetike.
Ministarka je navela da se projektni portfolio za sektor zaštite prirode ubrzano razvija i usmeren je na dugoročne potrebe i pripremu projekata koji obuhvataju zaštićena i ekološki značajna područja, zaštitu biološke raznovrsnosti i mere zaštite predela na nacionalnom nivou.
