ŠTA ČEKA MLADE BEZ RODITELJSKOG STARANJA POSLE PUNOLETSTVA Kada nema porodice tu su Kuće mogućnosti
Kada napune 18 godina, mnogi mladi veruju da su spremni za samostalan život i sve izazove koje on nosi. U praksi to često nije tako, a posebno tešku poziciju imaju mladi koji odrastaju bez roditeljskog staranja.
Više od 500 mladih svake godine izađe iz sistema socijalne zaštite u Srbiji i nađe se u riziku da postanu žrtve kriminala, trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije. Dok je za većinu punoletstvo razlog za slavlje, za njih ono predstavlja prekretnicu – trenutak kada ostaju bez sistemske podrške i postaju gotovo nevidljivi.
Zato postoje Kuće mogućnosti, koje pod okriljem udruženja Centar Zvezda već više od deset godina pružaju podršku mladima bez roditeljskog staranja.
O tome kakvu pomoć mogu da dobiju i kako društvo može da im pomogne, govorila je Tatjana Dražilović iz Centra Zvezda.
Gde postoje Kuće mogućnosti i kome su namenjene
Trenutno u Srbiji postoje tri Kuće mogućnosti – u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. One su namenjene mladima koji su izašli iz domova za nezbrinutu decu, hraniteljskih porodica, vaspitno-popravnih ustanova, često i iz zatvora za maloletnike ili sigurnih kuća. Neretko su u pitanju mladi koji beže od porodičnog nasilja i drugih teških okolnosti.
„Imali smo i nekoliko mladih iz migrantske populacije koji nisu imali nikoga ko bi o njima brinuo. Sa svima su iskustva pozitivna, ali je potrebno vreme. Bez godinu ili dve u programu ne može se govoriti o stvarnom uticaju“, ističe Dražilovićeva.
Za to vreme mladi dopunjuju obrazovanje, usvajaju životne navike i veštine – od kuvanja, održavanja domaćinstva i budžetiranja do osnovnih tehničkih znanja. Upravo zato program traje dugo i broj korisnika je ograničen.
Individualni pristup i dugoročna podrška
Korisnici u Kuće mogućnosti dolaze preko centara za socijalni rad, ali i samostalno, zahvaljujući medijima i društvenim mrežama. Sa svakim se pravi individualni plan, u skladu sa njihovim znanjem, obrazovanjem i mogućnostima.
„Radimo i na formalnom i na neformalnom obrazovanju – od završetka škole do kurseva, stranih jezika i vozačkog ispita. Na početku svi prolaze obuku životnih veština, jer mnogi nisu informisani o stvarima koje uzimamo zdravo za gotovo“, objašnjava ona.
Kako se kraj programa približava, procenjuje se da li su spremni za samostalan život – da li imaju stabilan posao, mogućnost iznajmljivanja stana i osnovne uslove za samostalnost. Centar Zvezda sa korisnicima ostaje u kontaktu i nakon izlaska iz programa.
„Imamo mlade koji su bili prvi stanari pre 11 godina i sa njima smo i danas u kontaktu. Dolaze sa svojom decom. Ti odnosi traju“, kaže Dražilovićeva.
Oko 150 mladih prošlo je kroz program
U poslednjih deset godina kroz program Centra Zvezda prošlo je oko 150 mladih. Neki su ostali nekoliko meseci, neki i više godina, a preporuka je boravak do dve godine.
„Imali smo i one koji su otišli, pokušali da se snađu, pa se vratili. Jedna devojka je rekla da joj je najvažnije bilo to što je znala da ima gde da se vrati. Ta sigurnost mnogo znači“, navodi ona.
Pored postojećih kuća, u planu je i Kuća mogućnosti na selu, namenjena mladima koji su odrasli u ruralnim sredinama i teže se prilagođavaju velikim gradovima.
Punoletstvo kao sistemski problem
Za mlade sa prebivalištem u Beogradu grad obezbeđuje novčanu pomoć u prvoj godini nakon izlaska iz sistema socijalne zaštite. Iako to ima prednosti, postoje i ozbiljne mane.
„Nakon isteka te godine podrška prestaje. Ne postoji dugoročno, sistemsko rešenje. Ovaj problem postoji svuda u svetu i najčešće se rešava uz pomoć nevladinog sektora i donacija“, ističe Dražilovićeva.
Kako se može pomoći
Centar Zvezda finansira rad Kuća mogućnosti prodajom ručnih radova i proizvoda koje prave korisnici – drvenih predmeta, sveća i drugih proizvoda. Sredstva se koriste za pokrivanje troškova smeštaja i programa.
Pored toga, moguće je donirati sredstva, građevinski materijal ili se odlučiti za mesečno stipendiranje jednog korisnika u iznosu od 35.000 dinara.
„Svaki naš proizvod nije samo predmet – to je jedna životna priča“, poručuju iz Centra Zvezda.
„Ljubav nije dovoljna“
„Svi smo mislili da je dovoljno da nekoga volimo, ali su potrebni i znanje i veštine da bismo razumeli traume i ponašanja. Ljubav nije dovoljna“, zaključuje Tatjana Dražilović.
