STIŽE SVETI NIKOLA, JEDNA OD NAJČEŠĆIH SRPSKIH SLAVA Da li se na slavu poziva, ili se dolazak podrazumeva
Većina ljudi bez razmišljanja zna kako se čestitaju najveći hrišćanski praznici poput Božića i Uskrsa. Međutim, kada je u pitanju krsna slava -jedinstveni običaj srpskog naroda - često se postavlja pitanje šta je ispravno, a šta ne, posebno kada je reč o pozivanju i čestitanju.
Kako nam se bliži najveća slava u godini, Sveti Nikola, ovo bi domaćinima poslužilo.
U tradicionalnijem shvatanju običaja, domaćin ili neko od mlađih članova porodice lično odlazi kod rodbine, prijatelja ili komšija kako bi ih pozvao na slavu. Taj čin se smatra znakom poštovanja i bliskosti.
Ipak, u mnogim krajevima uvreženo je verovanje da se "na slavu ne zove", jer se podrazumeva da su vrata doma otvorena svima koji žele da dođu i podele praznik. Obe prakse su prihvaćene i ispravne, a izbor zavisi od porodične tradicije i lokalnih običaja.
Bez obzira na to da li se slava zvanično poziva ili ne, nije naodmet nekoliko dana ranije podsetiti prijatelje i goste na predstojeći dan. Takav gest ne narušava običaje, već pokazuje pažnju i želju da se praznik provede u dobrom društvu.
Na sam dan slave, domaćin dočekuje goste ispred kuće ili na samom pragu doma, svečano odeven i sa osmehom. Uz srdačno "dobro došli", započinje slavski susret.
Gosti slavu čestitaju tradicionalnim rečima: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvojoj porodici, uz mnogo zdravlja i radosti." Domaćin na to uzvraća zahvalnošću i dobrim željama, moleći se da se u zdravlju i veselju okupljaju još mnogo godina, uz pomoć Boga i svog sveca zaštitnika.
