СТИЖЕ СВЕТИ НИКОЛА, ЈЕДНА ОД НАЈЧEШЋИХ СРПСКИХ СЛАВА Да ли се на славу позива, или се долазак подразумева
Већина људи без размишљања зна како се честитају највећи хришћански празници попут Божића и Ускрса. Међутим, када је у питању крсна слава -јединствени обичај српског народа - често се поставља питање шта је исправно, а шта не, посебно када је реч о позивању и честитању.
Како нам се ближи највећа слава у години, Свети Никола, ово би домаћинима послужило.
У традиционалнијем схватању обичаја, домаћин или неко од млађих чланова породице лично одлази код родбине, пријатеља или комшија како би их позвао на славу. Тај чин се сматра знаком поштовања и блискости.
Ипак, у многим крајевима уврежено је веровање да се "на славу не зове", јер се подразумева да су врата дома отворена свима који желе да дођу и поделе празник. Обе праксе су прихваћене и исправне, а избор зависи од породичне традиције и локалних обичаја.
Без обзира на то да ли се слава званично позива или не, није наодмет неколико дана раније подсетити пријатеље и госте на предстојећи дан. Такав гест не нарушава обичаје, већ показује пажњу и жељу да се празник проведе у добром друштву.
На сам дан славе, домаћин дочекује госте испред куће или на самом прагу дома, свечано одевен и са осмехом. Уз срдачно "добро дошли", започиње славски сусрет.
Гости славу честитају традиционалним речима: "Срећна слава, домаћине, теби и твојој породици, уз много здравља и радости." Домаћин на то узвраћа захвалношћу и добрим жељама, молећи се да се у здрављу и весељу окупљају још много година, уз помоћ Бога и свог свеца заштитника.
