SUMIRANI REZULTATI POPISA GRABLJIVICA PANONSKE NIZIJE Vojvodina zimski raj za eje

U zimskom pejzažu Panonske nizije svake godine utočište pronalaze grabljivice koje pristižu sa severa Evrope, od malih sokolova, preko poljskih eja, gaćastih mišara, do snažnih orlova, a svaki zamah krila pomno su, u zajedničkoj akciji pratili stručnjaci i volonteri iz Srbije, Mađarske, Slovačke i Rumunije.

Ove godine, na Panonskom popisu ptica grabljivica, učestvovalo je 635 volontera koji su pokrili 1.064 UTM kvadrata od 10×10 km, što čini najveću pokrivenost površine Panonske nizije do sada, od kada se radi ovaj popis (Objašnjenja radi, pojam „UTM kvadrat” odnosi se na geografsku mrežu korišćenu u naučnim istraživanjima i monitoring projektima; najčešće se primenjuje u biologiji i zaštiti prirode, i služi kao jedinica za mapiranje rasprostranjenja vrste ili staništa). Tako je ukupno na ovom velikom prostoru evidentirano 23.165 jedinki dnevnih grabljivica u sklopu 17 vrsta karakterističnih za Panonsku niziju - kod orlova zableženo je 2.552 jedinki, a sokolova - 2.900.

– Za orlove, ali i generalno većinu evropskih ptica grabljivica, Panonska nizija predstavlja veoma važno mesto za prezimljavanje. Od orlova, po brojnosti, već godinama unazad dominiraju belorepani, kojima se pored lokalnih parova pridružuju i ptice iz drugih delova Evrope, pogotovo sa severa. Druga najčešća vrsta je krstaš, dok su suri i crni orao vrlo retki. Blago povećanje brojnosti zabeleženo je kod stepskih, sivih i malih sokolova, dok je broj običnih vetruški već treću godinu u nizu u velikom opadanju. Takođe, evidentiran je značajno veći broj riđih lunja pre svega na samom zapadu Mađarske, kao i tri vste mišara koje su beležene ove godine – navelo je u svom upravo objavljenom izveštaju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, uz napomenu da je mogući uzrok uočenog rasta brojnosti i povećanje broja posmatrača, ali i bolja i kvalitetnija pokrivenosti UTM-ova.

Kada je reč o Srbiji, na ukupno 199 UTM kvadrata zabeležene su 4.442 jedinke iz 16 vrsta, a među njima čak 270 orlova, što je značajan podatak, ali i podsetnik da su to tek senke nekadašnje brojnosti ovih ptica. Nažalost, u Vojvodini je i ove zime izostalo prisustvo surog orla, koji ostaje retka lutalica na ovom prostoru. S druge strane, potvrđeni su trendovi rasta brojnosti belorepana, krstaša i stepskog sokola, riđeg i običnog mišara. Zanimljivo je da je upravo naš region bio ključno zimovalište za poljsku i eju močvaricu, s tim da je ove sezone Vojvodina zapravo bila i najvažnije područje za prezimljavanje eja močvarica sa 64 odsto ptica, skoncentrisanih na ovom relativno malom području.

Sve je više zabeleženih jedinki riđih mišara, kao i redovno prezimljavanje riđih i crnih lunja, što dodatno oslikavaju promene u ponašanju vrsta. Ipak, i na našem području najveću zabrinutost izaziva pad brojnosti vetruški, a da bi se shvatila sva alarmantnost situacije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica dalo je konkretan primer. 

– Na popisu 2024. godine, prilikom obilaska 96 UTM-ova, evidentirano je 1.018 vetruški, dok je ove godine, u okviru 199 UTM kvadrata, popisano samo 728 ptica. Razlozi za ovako veliki pad brojnosti ostaje nepoznat, a zabeležen je u drugim delovima Panonske nizije – navodi Društvo u svom izveštaju. 

I dok se brojke sabiraju, a podaci analiziraju, možemo zaključiti da je zimsko nebo iznad ravnice i dalje živo, ali krhko. Upravo zato ovakvi popisi nisu samo statistika, već važan korak ka razumevanju i očuvanju sveta koji se često odvija visoko iznad naših pogleda.