СУМИРАНИ РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА ГРАБЉИВИЦА ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ Војводина зимски рај за еје

У зимском пејзажу Панонске низије сваке године уточиште проналазе грабљивице које пристижу са севера Европе, од малих соколова, преко пољских еја, гаћастих мишара, до снажних орлова, а сваки замах крила помно су, у заједничкој акцији пратили стручњаци и волонтери из Србије, Мађарске, Словачке и Румуније.

Ове године, на Панонском попису птица грабљивица, учествовало је 635 волонтера који су покрили 1.064 УТМ квадрата од 10×10 км, што чини највећу покривеност површине Панонске низије до сада, од када се ради овај попис (Објашњења ради, појам „УТМ квадрат” односи се на географску мрежу коришћену у научним истраживањима и мониторинг пројектима; најчешће се примењује у биологији и заштити природе, и служи као јединица за мапирање распрострањења врсте или станишта). Тако је укупно на овом великом простору евидентирано 23.165 јединки дневних грабљивица у склопу 17 врста карактеристичних за Панонску низију - код орлова заблежено је 2.552 јединки, а соколова - 2.900.

– За орлове, али и генерално већину европских птица грабљивица, Панонска низија представља веома важно место за презимљавање. Од орлова, по бројности, већ годинама уназад доминирају белорепани, којима се поред локалних парова придружују и птице из других делова Европе, поготово са севера. Друга најчешћа врста је крсташ, док су сури и црни орао врло ретки. Благо повећање бројности забележено је код степских, сивих и малих соколова, док је број обичних ветрушки већ трећу годину у низу у великом опадању. Такође, евидентиран је значајно већи број риђих луња пре свега на самом западу Мађарске, као и три всте мишара које су бележене ове године – навело је у свом управо објављеном извештају Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, уз напомену да је могући узрок уоченог раста бројности и повећање броја посматрача, али и боља и квалитетнија покривености УТМ-ова.

Када је реч о Србији, на укупно 199 УТМ квадрата забележене су 4.442 јединке из 16 врста, а међу њима чак 270 орлова, што је значајан податак, али и подсетник да су то тек сенке некадашње бројности ових птица. Нажалост, у Војводини је и ове зиме изостало присуство сурог орла, који остаје ретка луталица на овом простору. С друге стране, потврђени су трендови раста бројности белорепана, крсташа и степског сокола, риђег и обичног мишара. Занимљиво је да је управо наш регион био кључно зимовалиште за пољску и еју мочварицу, с тим да је ове сезоне Војводина заправо била и најважније подручје за презимљавање еја мочварица са 64 одсто птица, сконцентрисаних на овом релативно малом подручју.

Све је више забележених јединки риђих мишара, као и редовно презимљавање риђих и црних луња, што додатно осликавају промене у понашању врста. Ипак, и на нашем подручју највећу забринутост изазива пад бројности ветрушки, а да би се схватила сва алармантност ситуације, Друштво за заштиту и проучавање птица дало је конкретан пример. 

– На попису 2024. године, приликом обиласка 96 УТМ-ова, евидентирано је 1.018 ветрушки, док је ове године, у оквиру 199 УТМ квадрата, пописано само 728 птица. Разлози за овако велики пад бројности остаје непознат, а забележен је у другим деловима Панонске низије – наводи Друштво у свом извештају. 

И док се бројке сабирају, а подаци анализирају, можемо закључити да је зимско небо изнад равнице и даље живо, али крхко. Управо зато овакви пописи нису само статистика, већ важан корак ка разумевању и очувању света који се често одвија високо изнад наших погледа.