У ХРАМ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА УЛАЖЕ СЕ ВИШЕ ОД 29 МИЛИОНА ДИНАРА Митровички драгуљ из 1881. провешће под рукама мајстора шест месеци

Конзерваторско-рестаураторски радови унутар трајаће 180 календарских дана, од дана увођења извођача у посао. Понуде на тендер Покрајинског завода за заштиту споменика културе подносе се до 3. августа. 

Како се из докуменације објављене на Порталу јавних набавки види, предвиђена је санација пукотина у зони сводова, замена три чеона прозора новим, са израдом витража, те рестаурација свих унутрашњих врата, укључујући израду и уградњу оних ветробранских унутар цркве. Осим тога, планирани су и браварски радови, што подразумева уградњу два комплета преклопно/клизног стакленог система ка сакристији и стаклене ограде на горњој етажи сакристије.

„Свеобухватни радови су планирани у ентеријеру храма и они обухватају демонтажу, паковање и изношење комплетног мобилијара, сва три олтара, балдахина и певница. Формирање скеле ради извођења радова на унутрашњем малтерисању зидова, радове на уклањању дела керамике у зони олтара и подова у зони сакристије са израдом новог дела пода и степеника ради повећања апсидалног простора. Сви подови се израђују са формирањем носећих слојева и завршно обрађују. Саставни део радова је и израда мобилијара катедрале“, објашњавају из Покрајинског завода за заштиту споменика културе у тендерској документацији. 

Изграђена 1811. стилу неокласицизма као једнобродна базилика, римокатоличка црква Светог Димитрија проглашена је за споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица 7. априла 1966. године. За непокретно културно добро од великог значаја заједно са жупним двором утврђена је одлуком Извршног већа Скупштине АП Војводине од 12. децембра 1991, те 29. децембра 1997. године уписана у централни регистар. Оснивањем Сремске бискупије 2008. године постаје катедрала.

Реч је о једнобродној грађевини са полукружном олтарском апсидом на југу и високим звоником, који се уздиже над северним прочељем, с тим да  је једноспратна сакристија на западној страни накнадно је дозидана Плитки пиластри, украшени дорским капителима, наглашавају вертикалну поделу фасада, формирајући поља у којима су смештени прозорски отвори.

Главни портал је уоквирен пиластрима изнад којих је тимпанон. Угаони пиластри на звонику имају јонске капителе. Вишеструко профилисан кровни венац тече око целог храма, при чему прати барокно-рокајне линије лимене капе звоника. Олтарске слике осликао је 1812. Арса Теодоровић. Почетком 20. века замењене су олтарима у необарокном стилу, за које су ангажовани тиролски мајстори, а Теодоровићева представа патрона храма пренета у Дијецезански музеј у Ђакову. Источно од храма подигнут је 1827. жупни двор. 

Јована Вукашиновић