Ваша идеја може бити њихово име! ПАЛИЋ ДОБИО ЧЕТИРИ ПРЕСЛАТКА СТАНОВНИКА Бебе лемура чекају имена која ће изабрати грађани
Младунци прстенорепих лемура први пут су угледали светлост дана у Зоолошком врту на Палићу, а њихова имена неће смислити чувари нити биолози, већ посетиоци.
До 20. јула грађани могу да доставе своје предлоге, а затим ће се, путем гласања на друштвеним мрежама, бирати имена која ће ове четири бебе носити читавог живота.
Прстенорепи лемури воде порекло са Мадагаскара и лако се препознају по дугачком репу испруганом црним и белим прстеновима, готово једнаке дужине као и само тело. Реп им служи као својеврсна застава док се крећу кроз крошње или шетају по земљи, а управо по томе се разликују од већине осталих примата, јер проводе више времена на тлу него на дрвећу.
Живе у тесно повезаним породичним заједницама, такозваним чопорима, којима обично предводи женка, и спадају међу најдруштвеније примате уопште.
Међусобне односе граде кроз богат "језик" звукова, гестова и мирисних сигнала, а посебно су познати по јутарњем ритуалу сунчања – седе усправно, раширених шапа, окренути ка сунцу, као да медитирају. Баш та животност и необична друштвена динамика чине их једном од најомиљенијих атракција палићког зоо-врта, а младунци се у првим недељама готово непрестано држе за мајчино крзно, па ретко који посетилац прође поред њихове настамбе а да се не заустави.
Овакве акције нису реткост у свету зоо-вртова, јер посетиоци управо давање имена доживљавају као лични печат и везу са животињама које потом прате годинама, из посета у посету.
Уз ову вест, из Зоолошког врта Палић јављају и да је лемур проглашен за животињу месеца. Посетиоцима је тим поводом омогућено да понесу разгледницу са ликом ове врсте и уврсте је у своју колекцију, док се очекује да ће интересовање додатно порасти оног тренутка када имена младунаца буду позната. Прстенорепи лемури су, подсетимо, на Мадагаскару угрожена врста због крчења шума и губитка станишта, па сваки нови нараштај рођен у зоолошким вртовима широм света носи и симболичну тежину подсетник да природа, и онда када је далеко, и даље тражи пажњу и бригу човека.
С.Иршевић