SVE ČEŠĆE KONTROLE APARTMANA Registracija apartmana donosi niži porez i veću sigurnost
U praksi se često dešava da ugostiteljske usluge u privatnom smeštaju pružaju fizička lica, što znači da su ona i poreski obveznici.
Prema važećim propisima, porez na ovu vrstu delatnosti utvrđuje se na godišnjem nivou, u fiksnom iznosu, rešenjem koje izdaje nadležna poreska uprava.
Osnovica za obračun paušalnog poreza iznosi 5% od prosečne mesečne zarade u Srbiji, pomnoženo s brojem registrovanih ležajeva i koeficijentom koji zavisi od toga da li se objekat nalazi u turističkom mestu. Ova poreska obaveza plaća se kvartalno, u roku od 15 dana po završetku svakog kvartala.
Paušalni model oporezivanja uveden je kako bi se olakšalo poslovanje fizičkim licima u ugostiteljstvu i povećala stopa formalizacije u ovoj oblasti. Država na taj način stimuliše građane da legalizuju svoj rad, posebno u popularnim turističkim destinacijama.
Ministar turizma Husein Memić navodi da Ministarstvo redovno sprovodi i vanredne kontrole, posebno tokom prazničnih i turističkih sezona. Akcije u kojima učestvuje veći broj inspektora rezultirale su povećanim interesovanjem za legalnu registraciju smeštaja.
– Tokom jedne od nedavnih akcija, u banjskim mestima smo imali pojačan rad lokalnih komisija koje su pred praznike radile punim kapacitetom kako bi stigle da završe kategorizaciju svih prijavljenih objekata – rekao je Memić.
Aleksandar Vasić, poreski stručnjak, pojašnjava da vlasnici stanova koji ih iznajmljuju na kratkoročni period podležu posebnom režimu oporezivanja, drugačijem od onog koji važi za dugoročni zakup (preko 30 dana).
On ističe da su olakšice dostupne samo onima koji su svoju nepokretnost zvanično kategorizovali u skladu sa zakonima o turizmu i ugostiteljstvu, i to pod uslovom da ne raspolažu sa više od 30 ležajeva.
Prijava i obaveze vlasnika
Postupak počinje kategorizacijom smeštaja, nakon čega se u roku od 15 dana mora podneti elektronska prijava Poreskoj upravi. U prijavi se unose podaci o vrsti smeštaja, lokaciji, broju ležajeva i periodu izdavanja. Važno je naglasiti da se prijava mora ažurirati svakom promenom koja bi mogla uticati na visinu poreske obaveze.
– Paušalni porez ne zavisi od stvarnih prihoda, već od definisanih parametara. Tako su, na primer, obaveze u Beogradu, Novom Sadu ili na Zlatiboru veće nego u mestima van turističkih zona, objašnjava Vasić. Takođe upozorava da neprijavljivanje prihoda ili netačno navođenje podataka može dovesti do novčanih kazni koje se kreću od 5.000 do 150.000 dinara.
