СВЕ ЧЕШЋЕ КОНТРОЛЕ АПАРТМАНА Регистрација апартмана доноси нижи порез и већу сигурност

Према важећим прописима, порез на ову врсту делатности утврђује се на годишњем нивоу, у фиксном износу, решењем које издаје надлежна пореска управа.

Основица за обрачун паушалног пореза износи 5% од просечне месечне зараде у Србији, помножено с бројем регистрованих лежајева и коефицијентом који зависи од тога да ли се објекат налази у туристичком месту. Ова пореска обавеза плаћа се квартално, у року од 15 дана по завршетку сваког квартала.

Паушални модел опорезивања уведен је како би се олакшало пословање физичким лицима у угоститељству и повећала стопа формализације у овој области. Држава на тај начин стимулише грађане да легализују свој рад, посебно у популарним туристичким дестинацијама.

Министар туризма Хусеин Мемић наводи да Министарство редовно спроводи и ванредне контроле, посебно током празничних и туристичких сезона. Акције у којима учествује већи број инспектора резултирале су повећаним интересовањем за легалну регистрацију смештаја.

– Током једне од недавних акција, у бањским местима смо имали појачан рад локалних комисија које су пред празнике радиле пуним капацитетом како би стигле да заврше категоризацију свих пријављених објеката – рекао је Мемић.

Александар Васић, порески стручњак, појашњава да власници станова који их изнајмљују на краткорочни период подлежу посебном режиму опорезивања, другачијем од оног који важи за дугорочни закуп (преко 30 дана).

Он истиче да су олакшице доступне само онима који су своју непокретност званично категоризовали у складу са законима о туризму и угоститељству, и то под условом да не располажу са више од 30 лежајева.

Пријава и обавезе власника

Поступак почиње категоризацијом смештаја, након чега се у року од 15 дана мора поднети електронска пријава Пореској управи. У пријави се уносе подаци о врсти смештаја, локацији, броју лежајева и периоду издавања. Важно је нагласити да се пријава мора ажурирати сваком променом која би могла утицати на висину пореске обавезе.

– Паушални порез не зависи од стварних прихода, већ од дефинисаних параметара. Тако су, на пример, обавезе у Београду, Новом Саду или на Златибору веће него у местима ван туристичких зона, објашњава Васић. Такође упозорава да непријављивање прихода или нетачно навођење података може довести до новчаних казни које се крећу од 5.000 до 150.000 динара.