USAMLJENI MEĐU KOLEGAMA Veliko istraživanje otkrilo zašto se zaposleni osećaju sami čak i kada rade među ljudima

Istraživanje predstavljeno na 74. Kongresu psihologa Srbije pokazalo je i da veštačka inteligencija može biti i pomoć i rizik za međuljudske odnose na poslu.

Na 74. Kongresu psihologa Srbije, koji se od 28. do 31. maja održava na Divčibarama, predstavljeni su rezultati velikog istraživanja o usamljenosti na radnom mestu, sprovedenog na uzorku od 1.559 zaposlenih u Srbiji. Istraživači upozoravaju da usamljenost na poslu nije samo lični osećaj, već ozbiljan organizacioni i društveni problem povezan sa načinom rada, kvalitetom komunikacije i odnosima među zaposlenima.

Posebnu pažnju privukao je simpozijum „Usamljenost na poslu: između organizacionog dizajna i psihološkog iskustva“, na kojem su predstavljeni nalazi Sekcije za poslovnu psihologiju Društva psihologa Srbije. Prema rečima moderatorke simpozijuma Radojke Šolak, istraživanje je pokrenuto zbog ubrzanih tehnoloških promena, fleksibilnih oblika rada i novih obrazaca socijalnih interakcija.

Jedan od najzanimljivijih nalaza pokazao je da zaposleni koji rade od kuće češće osećaju nedostatak društvenih kontakata u odnosu na kolege koje rade hibridno ili svakodnevno dolaze u kancelariju. Iako rad na daljinu donosi veću fleksibilnost, istraživači upozoravaju da može smanjiti spontane kontakte i osećaj pripadnosti timu.

Rezultati pokazuju i da se usamljenost značajno ređe javlja među zaposlenima koji imaju kvalitetnu internu komunikaciju i dobar odnos sa rukovodiocima. Upravo su podrška nadređenih i dobra komunikacija izdvojeni kao ključni zaštitni faktori od emocionalne izolovanosti na poslu.

Veštačka inteligencija kao saveznik i zamka

Istraživanje se bavilo i uticajem veštačke inteligencije na osećaj usamljenosti. Pokazalo se da više od polovine zaposlenih u Srbiji koristi AI alate bar povremeno, dok ih deo koristi svakodnevno.

Međutim, veza između veštačke inteligencije i usamljenosti nije jednostavna. Zaposleni koji AI koriste za učenje, obradu podataka ili generisanje ideja pokazivali su niži nivo usamljenosti. S druge strane, najveći osećaj usamljenosti zabeležen je kod onih koji se AI alatima obraćaju za emocionalnu podršku, savete o mentalnom zdravlju ili donošenje ličnih odluka, istakla je docentkinja dr Dragana Mitrić-Aćimović sa Fakulteta organizacionih studija „Eduka“.

Istraživači zaključuju da usamljenost na poslu nije pitanje broja ljudi u okruženju, već kvaliteta odnosa, osećaja povezanosti i podrške. U vremenu digitalizacije i brzih promena, kompanije će morati da posvete više pažnje psihološkoj klimi u kolektivima, jer usamljenost zaposlenih postaje jedna od važnih tema budućnosti rada.