UZ LAJTMOTIV „SVE SAM ZNAO DOK NISAM IZAŠAO” ZAVRŠEN PRVI DAN MALE MATURE Đake „namučili” Đura Jakšić, epska pesma i zavisna rečenica

Prema rečima Petra Kojića, koji je pre dva i po meseca preuzeo funkciju direktora u toj osmoletki nakon decenijskog radnog staža u Titelu, na malu maturu izašlo je 180 osmaka.

– Jedan nije pristupio završnom ispitu budući da je bolestan, a tri učenika polagala su po IOP-u – objašnjava sagovornik, dodajući kako osim liste želja, koja se sada naziva lista opredeljenja, ali i propuštenih časova usled obustave nastave, zbog kojih su deca donekle izgubila nit, ova školska godina nije donela novine. – Nekako su opušteniji nego prethodne generacije, iskren da budem. Sa redovnom nastavom krenuli smo od 2. aprila, te smo uspeli da nadoknadimo gradivo. Probni završni ispit dao im je smernice, pa su znali šta ih čeka. Sada su bili raspoređeni u 12 učionica, gde postoji klima uređaj. U holu smo ispred svake postavili stolove sa kutijama kako bi ostavili svoje telefone, a pored rance, jer je bilo dozvoljeno da ponesu samo hemijske olovke, mada smo ih i mi obezbedili. Imali smo podršku kolega iz škola „Dositej Obradović”, „Miloš Crnjanski”, „Svetozar Marković Toza” i „Žarko Zrenjanin”, kao dežurnih nastavnika i supervizora.

Budući da je većina zadataka bila, kolokvijalno rečeno, „na zaokruživanje”, đaci sa kojima smo razgovarali ocenili su ih lakim, bar dok nisu uporedili rešenja sa svojim vršnjacima. Malo treme, a malo pritiska pred važnim životnim zadatkom, učinilo je da Mihailo J. izađe zbunjen, po sopstvenom priznanju, ne sećajući se ni pitanja, a bogami ni svojih odgovora. 

– Bilo je pitanje koje delo je napisao Branislav Nušić, ne, Đura Jakšić... Čim sam izašao, sve sam zaboravio – kaže Mihailo, koji očekuje da će imati bar deset bodova. – Planiram da se upišem u Elektrotehničku školu, gde se lane tražilo 85-86 poena, a ako ne uspem, u Mašinsku, najjači smer: CNC mašine. Inače sam vrlo dobar, zamalo čak i odličan. Fizika mi nikako ne ide, pa je nisam ni izabrao za treći dan male mature, već ću polagati hemiju, iz koje sam imao 18 tačnih zadataka na probnom, a i najmanje je gradiva koje treba obnoviti. 

Učenica Tisa se pak nije plašila sve dok roditelji nisu počeli da joj stvaraju tenziju, kaže ona. 

– Valjda zato što žele da uspem u životu i da ne lutam previše – veli. – Za umetničku školu sam već radila prijemni i dobila 420 bodova, tako da mi ne fali mnogo da bih se upisala na smer dizajn tekstila. Sat vremena bilo mi je dovoljno da uradim i nekoliko puta proverim test iz srpskog, a i nastavnici su nas podsetili da pišemo hemijskom olovkom, umesto grafitnom, jer to često bude problem.

Isidora S., koja sebe vidi u u Isidorinoj gimnaziji, na prirodnom smeru, kaže da joj je 20. zadatak sa epskom pesmom bio težak, ali i deveti sa zavisnom rečenicom, gde je napisala „posledična”, umesto „uzročna”. 

– Ove godine sam skroz odlična, a prethodnih sam imala po dve četvorke, pa nisam vukovac. Mogla bih i u Jovinu gimnaziju na fiziku, ali mislim da bi mi bilo preteško, hoću da imam vremena i za drugare i za izlaske – priznaje. – Fiziku spremam sama, za matematiku sam uzela nekoliko privatnih časova, čisto da prođem neke oblasti, a srpski učim od novembra. 

Volja V. primetila je da su zadaci slični lanjskim, i po težini, i po redosledu, što je, kaže, dobro. Tako je u šestom trebalo da se odrede padež, rod i broj, a ona je prepoznala da su odgovori „dativ muški, množina”. Takođe dodaje kako je svake godine problematična reč za koju treba da pogodite pravo značenje, a sada je bila „odlučna”, uz sinonime „nepokolebljiva, čvrsta”.

Sa pravopisom ipak nije na „ti”, pa joj se učinilo da su sve ponuđene rečenice u kojima se spominje Borsko jezero bile identične, dodaje učenica autentičnog imena, koja će školovanje nastaviti u Lazinoj gimnaziji na odseku za audio-vizuelne umetnosti.