УЗ ЛАЈТМОТИВ „СВЕ САМ ЗНАО ДОК НИСАМ ИЗАШАО” ЗАВРШЕН ПРВИ ДАН МАЛЕ МАТУРЕ Ђаке „намучили” Ђура Јакшић, епска песма и зависна реченица

Према речима Петра Којића, који је пре два и по месеца преузео функцију директора у тој осмолетки након деценијског радног стажа у Тителу, на малу матуру изашло је 180 осмака.

– Један није приступио завршном испиту будући да је болестан, а три ученика полагала су по ИОП-у – објашњава саговорник, додајући како осим листе жеља, која се сада назива листа опредељења, али и пропуштених часова услед обуставе наставе, због којих су деца донекле изгубила нит, ова школска година није донела новине. – Некако су опуштенији него претходне генерације, искрен да будем. Са редовном наставом кренули смо од 2. априла, те смо успели да надокнадимо градиво. Пробни завршни испит дао им је смернице, па су знали шта их чека. Сада су били распоређени у 12 учионица, где постоји клима уређај. У холу смо испред сваке поставили столове са кутијама како би оставили своје телефоне, а поред ранце, јер је било дозвољено да понесу само хемијске оловке, мада смо их и ми обезбедили. Имали смо подршку колега из школа „Доситеј Обрадовић”, „Милош Црњански”, „Светозар Марковић Тоза” и „Жарко Зрењанин”, као дежурних наставника и супервизора.

Будући да је већина задатака била, колоквијално речено, „на заокруживање”, ђаци са којима смо разговарали оценили су их лаким, бар док нису упоредили решења са својим вршњацима. Мало треме, а мало притиска пред важним животним задатком, учинило је да Михаило Ј. изађе збуњен, по сопственом признању, не сећајући се ни питања, а богами ни својих одговора. 

– Било је питање које дело је написао Бранислав Нушић, не, Ђура Јакшић... Чим сам изашао, све сам заборавио – каже Михаило, који очекује да ће имати бар десет бодова. – Планирам да се упишем у Електротехничку школу, где се лане тражило 85-86 поена, а ако не успем, у Машинску, најјачи смер: ЦНЦ машине. Иначе сам врло добар, замало чак и одличан. Физика ми никако не иде, па је нисам ни изабрао за трећи дан мале матуре, већ ћу полагати хемију, из које сам имао 18 тачних задатака на пробном, а и најмање је градива које треба обновити. 

Ученица Тиса се пак није плашила све док родитељи нису почели да јој стварају тензију, каже она. 

– Ваљда зато што желе да успем у животу и да не лутам превише – вели. – За уметничку школу сам већ радила пријемни и добила 420 бодова, тако да ми не фали много да бих се уписала на смер дизајн текстила. Сат времена било ми је довољно да урадим и неколико пута проверим тест из српског, а и наставници су нас подсетили да пишемо хемијском оловком, уместо графитном, јер то често буде проблем.

Исидора С., која себе види у у Исидориној гимназији, на природном смеру, каже да јој је 20. задатак са епском песмом био тежак, али и девети са зависном реченицом, где је написала „последична”, уместо „узрочна”. 

– Ове године сам скроз одлична, а претходних сам имала по две четворке, па нисам вуковац. Могла бих и у Јовину гимназију на физику, али мислим да би ми било претешко, хоћу да имам времена и за другаре и за изласке – признаје. – Физику спремам сама, за математику сам узела неколико приватних часова, чисто да прођем неке области, а српски учим од новембра. 

Воља В. приметила је да су задаци слични лањским, и по тежини, и по редоследу, што је, каже, добро. Тако је у шестом требало да се одреде падеж, род и број, а она је препознала да су одговори „датив мушки, множина”. Такође додаје како је сваке године проблематична реч за коју треба да погодите право значење, а сада је била „одлучна”, уз синониме „непоколебљива, чврста”.

Са правописом ипак није на „ти”, па јој се учинило да су све понуђене реченице у којима се спомиње Борско језеро биле идентичне, додаје ученица аутентичног имена, која ће школовање наставити у Лазиној гимназији на одсеку за аудио-визуелне уметности.