VETERINAR RAZBIJA MITOVE Ajkule nisu naši neprijatelji- Evo šta ih privlači u vodi: "Ako dođe do susreta, preporuka je da se osoba umiri"

Međutim, često se kao tiha senka nad ovom radošću nadvije misao, ajkule. Ove morske grabljivice već godinama bude strah i uzbuđenje, često potpireno filmovima, senzacionalističkim pričama i starim mitovima.

Jedan od najčešćih mitova koji se prenosi godinama jeste da ajkule mogu da osete kap krvi s udaljenosti od jednog kilometra. Iako ajkule zaista imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa, ova tvrdnja nije sasvim tačna, ističe veterinar Vladimir Terzin.

-Sam miris se ne širi tako daleko kroz vodu. To je više legenda. Njih najviše privlače vibracije i pokreti plena, pojašnjava Terzin gostujući u emisiji „150 minuta“ na Prvoj televiziji.

On dodaje da su prisustva ajkula u Sredozemnom, Jadranskom i Egejskom moru izuzetno retka.

-Postoji mnogo vrsta ajkula, ali bela ajkula je ta koja može da bude opasna. Većina drugih nije. Ljudi zaista ne bi trebalo da se plaše bez potrebe, naročito kada znamo da službe prate prisustvo ajkula u popularnim letovalištima, navodi Terzin.

Svetlucavi kupaći i drečave boje nisu najbolji izbor
Pojedina letovališta već upozoravaju posetioce da biraju pažljivo boje kupaćih kostima, jer neke nijanse mogu izazvati radoznalost kod ajkula.

-Svetlucavi materijali i upadljive boje mogu ih privući. One su vrlo radoznale i često prilaze da vide o čemu se radi. Ako naiđu na nešto što deluje kao plen, mogu reagovati. Zato, ako dođe do susreta, preporuka je da se osoba umiri, tada ajkula uglavnom otpliva dalje. Naravno, to zahteva pribranost i smirenost, ističe veterinar.

Pored boja i pokreta, rizik se povećava i u blizini ribarskih brodova i mesta gde se u vodu baca otpad od ribe. Ajkule tada dolaze privučene hranom, ne ljudima.

Napadi na ljude su retki i u većini slučajeva rezultat su pogrešne identifikacije ili puke radoznalosti, a ne namerne agresije.