ВЕТЕРИНАР РАЗБИЈА МИТОВЕ Ајкуле нису наши непријатељи- Ево шта их привлачи у води: "Ако дође до сусрета, препорука је да се особа умири"

Међутим, често се као тиха сенка над овом радошћу надвије мисао, ајкуле. Ове морске грабљивице већ годинама буде страх и узбуђење, често потпирено филмовима, сензационалистичким причама и старим митовима.

Један од најчешћих митова који се преноси годинама јесте да ајкуле могу да осете кап крви с удаљености од једног километра. Иако ајкуле заиста имају изузетно развијено чуло мириса, ова тврдња није сасвим тачна, истиче ветеринар Владимир Терзин.

-Сам мирис се не шири тако далеко кроз воду. То је више легенда. Њих највише привлаче вибрације и покрети плена, појашњава Терзин гостујући у емисији „150 минута“ на Првој телевизији.

Он додаје да су присуства ајкула у Средоземном, Јадранском и Егејском мору изузетно ретка.

-Постоји много врста ајкула, али бела ајкула је та која може да буде опасна. Већина других није. Људи заиста не би требало да се плаше без потребе, нарочито када знамо да службе прате присуство ајкула у популарним летовалиштима, наводи Терзин.

Светлуцави купаћи и дречаве боје нису најбољи избор
Поједина летовалишта већ упозоравају посетиоце да бирају пажљиво боје купаћих костима, јер неке нијансе могу изазвати радозналост код ајкула.

-Светлуцави материјали и упадљиве боје могу их привући. Оне су врло радознале и често прилазе да виде о чему се ради. Ако наиђу на нешто што делује као плен, могу реаговати. Зато, ако дође до сусрета, препорука је да се особа умири, тада ајкула углавном отплива даље. Наравно, то захтева прибраност и смиреност, истиче ветеринар.

Поред боја и покрета, ризик се повећава и у близини рибарских бродова и места где се у воду баца отпад од рибе. Ајкуле тада долазе привучене храном, не људима.

Напади на људе су ретки и у већини случајева резултат су погрешне идентификације или пуке радозналости, а не намерне агресије.