(VIDEO/ FOTO) VRAŽJI KAMEN KRIJE LEPOTU IZ BAJKE, A EVO ZAŠTO OVDE DOLAZE PAROVI KOJI NE MOGU DA IMAJU DECU Čudo prirode o kojem se malo zna
Možda je i suvišno govoriti o neiskorišćenom potencijalu Srbije kada je reč o turizmu, jer ili smo toga u potpunosti svesni, a ne radimo ništa po tom pitanju, ili nemamo predstavu šta imamo i koliko dobrobiti svaki kraj Srbije može da ima od toga.
Pomalo je tužno što je na neki način samo zapad zemlje iskorišćen, i to u nekim delovima i preterano, dok ostali krajevi kupe mrvice ili bivaju u potpunosti zaboravljeni.
U prilog tome govori i slika jugoistoka, jednog prelepog dela Srbije, koji se uopšte ne nalazi na turističkoj mapi. A trebalo bi, iz mnogo razloga, a da je zaista tako, pokazuju i prizori besprekorne prirode na putu ka Trgovištu, gde se nalazi Vražji kamen.
Reč je o prirodnom fenomenu koji je nastao erozijom stena. Nalazi se u blizini Trgovišta na oko 800 metara nadmorske visine. Reka Pčinja je nekada davno presekla stenu, a stubove visoke do 60 metara je stvorila denudacija.
Na vrhu brdašca se nalazi crkva Presvete Bogorodice koja se može videti i sa puta. Prema nekim podacima, crkva je građena u 14. veku, a za nju su vezane brojne legende.
Jedan od meštana ispričao je kako se narod okuplja u crkvi kada su veliki praznici, kao što je Veliki petak, i da pogotovo dolaze parovi koji ne mogu da imaju decu, a postoje i brojne legende koje su vezane i za Vražji kamen i za samu crkvu.
Prokletstvo ukletog venčanja
Jedna od legendi kaže da su se tu u davna vremena za voleli momak i devojka iz sela Donja Trnica. On je bio jedinac iz najbogatije kuće u selu, ona lepotica iz najsiromašnije.
Njihovi roditelji nisu prihvatali tu ljubav. Uprkos tome, njih dvoje su rešili da se venčaju. Venčanje se održalo u crkvi Presvete Bogorodice.
Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja su ujahali, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i dešavanja svatova, pojurio je prema provaliji i survao se, zajedno sa mladoženjom na leđima. Videvši to, mlada je skočila sa svog konja, potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila. Tako se veselje pretvorilo u žalost.
Od tada se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nikada nije venčao, niti je neko dete kršteno.
Legende o Vražjem kamenu i besnim demonima
Prema predanju, đavoli su nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke. Kidali su čitave stene sa okolnih brda, ali ćudljivu reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i oni nemoćni, a i kamenja im je ponestajalo, uputili su se prema kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru. I baš tu su naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu.
Usput su često zastajali i odmarali se, jer je stena bila preteška i za njih. Kad su stigli do sela Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu pored neke vodenice. Tako je, prema predanju, nastao Vražji kamen.
Druga legenda pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke. Sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su bili ljuti na seljane jer ih nisu dovoljno poštovali.
I danas se može čuti o tome kako su seljaci u Šajincu bili u zavadi sa ovim demonima. Da bi se osvetili Šajinčanima, đavoli su pokušali kamenom da pregrade Pčinju. Stenovit blok su nosili u cedilu, ali su se razbežali u zoru, kad je zakukurikao petao. Najpoznatiji đavoli koji su u tome učestvovali su Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja.
