(ВИДЕО/ ФОТО) ВРАЖЈИ КАМЕН КРИЈЕ ЛЕПОТУ ИЗ БАЈКЕ, А ЕВО ЗАШТО ОВДЕ ДОЛАЗЕ ПАРОВИ КОЈИ НЕ МОГУ ДА ИМАЈУ ДЕЦУ Чудо природе о којем се мало зна
Можда је и сувишно говорити о неискоришћеном потенцијалу Србије када је реч о туризму, јер или смо тога у потпуности свесни, а не радимо ништа по том питању, или немамо представу шта имамо и колико добробити сваки крај Србије може да има од тога.
Помало је тужно што је на неки начин само запад земље искоришћен, и то у неким деловима и претерано, док остали крајеви купе мрвице или бивају у потпуности заборављени.
У прилог томе говори и слика југоистока, једног прелепог дела Србије, који се уопште не налази на туристичкој мапи. А требало би, из много разлога, а да је заиста тако, показују и призори беспрекорне природе на путу ка Трговишту, где се налази Вражји камен.
Реч је о природном феномену који је настао ерозијом стена. Налази се у близини Трговишта на око 800 метара надморске висине. Река Пчиња је некада давно пресекла стену, а стубове високе до 60 метара је створила денудација.
На врху брдашца се налази црква Пресвете Богородице која се може видети и са пута. Према неким подацима, црква је грађена у 14. веку, а за њу су везане бројне легенде.
Један од мештана испричао је како се народ окупља у цркви када су велики празници, као што је Велики петак, и да поготово долазе парови који не могу да имају децу, а постоје и бројне легенде које су везане и за Вражји камен и за саму цркву.
Проклетство уклетог венчања
Једна од легенди каже да су се ту у давна времена за voleли момак и девојка из села Доња Трница. Он је био јединац из најбогатије куће у селу, она лепотица из најсиромашније.
Њихови родитељи нису прихватали ту љубав. Упркос томе, њих двоје су решили да се венчају. Венчање се одржало у цркви Пресвете Богородице.
Кад су изашли из цркве млада и младожења су ујахали, према обичају, окићене коње. Међутим, његов коњ, уплашен од вике и дешавања сватова, појурио је према провалији и сурвао се, заједно са младожењом на леђима. Видевши то, млада је скочила са свог коња, потрчала према литици и без размишљања скочила. Тако се весеље претворило у жалост.
Од тада се, тврде Пчињани, у овој цркви више нико никада није венчао, нити је неко дете крштено.
Легенде о Вражјем камену и бесним демонима
Према предању, ђаволи су намеравали да преокрену ток Пчиње да тече према Бугарској, па су покушали да споје обале ове реке. Кидали су читаве стене са околних брда, али ћудљиву реку нису успели да укроте. Видевши да су чак и они немоћни, а и камења им је понестајало, упутили су се према косовском Поморављу, у Кончуљску клисуру. И баш ту су наишли на највећу стену. Упртили су је на леђа и вратили се да још једном покушају да победе природу.
Успут су често застајали и одмарали се, јер је стена била претешка и за њих. Кад су стигли до села Клиновац зачули су се први петлови. Уплашени да људи не открију њихове намере, бацили су стену поред неке воденице. Тако је, према предању, настао Вражји камен.
Друга легенда приповеда о томе да су Пчињани годинама зидали цркву поред реке. Све што би они током дана саградили, ђаволи би током ноћи односили и остављали на Вражјем камену. Наводно су били љути на сељане јер их нису довољно поштовали.
И данас се може чути о томе како су сељаци у Шајинцу били у завади са овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом да преграде Пчинју. Стеновит блок су носили у цедилу, али су се разбежали у зору, кад је закукурикао петао. Најпознатији ђаволи који су у томе учествовали су Џуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шиља и Муја.