Један од НАЈЛЕПШИХ и НАЈВОЉЕНИЈИХ на Фрушкој гори МАЛИ ВЕРСАЈ УСРЕД СРЕМА Манастир у Беочину КРИЈЕ ВЕЛИКУ ТАЈНУ Верници из целе Србије у њему ПРОНАЛАЗЕ УТЕХУ

Смештен крај истоименог градића на северним обронцима националног парка, ова светиња већ годинама спада у ред најпосећенијих манастира Војводине која својим духовним богатствима, али и чињеницом да има изузетно љубазно и гостољубиво сестринство, привлачи вернике из читавог православног света.

Манастир мистериозног порекла
Нема поузданих података о томе од када на овом месту постоји манастир. Најстарије сачуване записе о њему оставили су Турци средином 16. века, али и монаси из ових крајева који су одлазили у Русију како би скупљали помоћ за обнову и изградњу. Захваљујући овоме, знамо да је првобитна црква била мала, једнобродна грађевина од камена која је у неком моменту срушена, како би се изградила нова.

Слично као што је случај са Малом Реметом, и за развој Беочина најзаслужнији су били монаси из Раче на Дрини. Након што су пред освајачима били принуђени да напусте тадашњу Србију, они су почетком 18. века оживели запустели манастир и у њега сместили вредне, старе рукописе и богослужбене предмете које су донели са собом.

Вечна кућа несрећног српског песника
Уз саму манастирску цркву налази се гроб Јована Грчића Миленка, младог, талентованог и данас нажалост, прилично заборављеног српског песника. Овај књижевник и студент медицине умро је од туберкулозе 1875. када му је било само 28 година, а последње дане живота провео је управо у Беочину, пише Историјски забавник.

На гробу су и данас видљиви стихови које му је посветио Јован Јовановић Змај: "Ево ти горе ево, о којој си толико пев’о. Сад ти славуј поје, умилне песме твоје. Гора ти чува тело, а спомен српство цело".

Мали Версај
Највећа "тајна" манастира Беочин заправо се налази иза њега. Јер, ово је једино место у Србији где можете пронаћи Версајски парк! Давне 1924. године, баштовани директно послати из Француске, овде су направили врт по узору на онај који окружује чувени двор крај Париза.
Уређене су стазе. Изграђена је лепа фонтана са базеном. Засађене су многе биљне врсте од којих су неке права реткост за наше просторе. На благој падини, на највишој тачки, налази се капела посвећена Светом Георгију грађена почетком 20. века, а читав парк и данас одржавају монахиње из Беочина.

Манастир чува две велике светиње
Манастир данас има две велике светиње. У њему се налази чувена икона Богородице Беочинске за коју верници верују да је чудотворна. Процењује се да је стара 500 година, а прича каже да је једина „преживела“ турско паљење оближње гробљанске капеле у којој се некада налазила. Након што је читава пронађена на згаришту, пренета је у цркву где се пред њом моле верници, а нарочито парови који не могу да имају потомство.

Осим ње, Беочин чува и мошти једног од најмлађих српских светитеља – Светог владике Варнаве Настића који је канонизован 2005. Њему је посвећена и лепа и богато украшена капела која се налази одмах поред манастирске цркве, а која је освештана 2015. године.
 

Од болнице до споменика културе
За разлику од већине фрушкогорских манастира, Беочин је успео да избегне разарања током Другог светског рата. Ипак, није прошао „лако“. Девастиран је и опљачкан, а монаштво је протерано. Након 1945. овде се налазила болница за плућне болести, а један део конака је користио чак и Архив Војводине и то све до почетка деведесетих година.

Срећом, и на радост верника, ова светиња је данас обновљена и налази се под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја, пишу Лепоте Србије.