VOZAČ AUTOBUSA VRATIO IZGUBLJENU TORBU SA NOVCEM I DOKUMENTIMA "Nisam mogao da uradim drugačije
Ivanu Žuniću iz Stare Pločice, vozaču Čazmatransa koji već deset godina vozi liniju Osijek-Zagreb, nedavno se dogodio gest koji će sigurno pamtiti do kraja života.
Naime, nakon završetka vožnje, dok je proveravao autobus, pronašao je torbu sa velikom količinom novca i važnim dokumentima.
Priča počinje prošle subote oko 16:20 časova, nakon što je Ivanu završena vožnja na liniji Osijek-Zagreb. Predao je prtljag putnicima u Zagrebu i pripremao se za novu vožnju ka Čazmi. Tada je pronašao torbu sa dokumentima, kreditnim karticama, i dve koverte pune novca.
„Kada sam otvorio novčanik, video sam dva pasoša, slovenački i hrvatski, i druge dokumente, a tu su bile i koverte pune novca. Ta suma bi mogla da kupi veoma dobar, potpuno novi automobil“, kaže Ivan, koji je shvatio da je pronašao nečiji život u svojim rukama.
Nakon što je čekao neko vreme da bi video hoće li vlasnik torbe doći, Ivan je odlučio da ga pronađe. U novčaniku nije bilo telefonskog broja, ali je pronašao avionsku kartu za let iz Zagreba za Toronto. Ubrzo je kontaktirao vlasnika putem e-maila, a nakon više od sat vremena, vlasnik je uzvratio poziv.
Vlasnik torbe bio je šokiran, ali zahvalan. Ivan mu je rekao da će, iako je u tom trenutku bio na putu ka Čazmi, da se vrati u Zagreb svojim automobilom i donese mu izgubljene stvari. „Nije znao šta da radi. Bio je zbunjen i van sebe“, seća se Ivan.
Kada su se sreli u Zagrebu, vlasnik je prvo prebrojao novac, a zatim je ponudio Ivanu nagradu, koju je on odbio. Ipak, vlasnik je insistirao, te je Ivan na kraju prihvatio 50 evra, koje je smatrao simboličnim za gorivo. Na kraju se našalio da je to za sreću, kako bi vlasnik imao manje nesreća u Kanadi.
Ivan ističe da nikada nije razmišljao o tome da postupi drugačije. „Svako ko se nađe u ovoj situaciji trebalo bi da se zapita kako bi se osećao da je izgubio sve te stvari. Odrastao sam tako, da pomognem“, objašnjava Ivan.
Njegovi roditelji, supruga, deca i kolege u Čazmatransu bili su ponosni na njegovu nesebičnost. Čak je i kompanija odlučila da ga finansijski nagradi u skladu sa kolektivnim ugovorom, kao priznanje za njegov pošteni gest.