„Dnevnikova” šetnja najlepšim ulicama Vojvodine
SUDAR STARINE I MODERNOG POD VIŠEDECENIJSKIM KROŠNJAMA – Vase Stajića, Novi Sad
Prirodne oaze, koje prave ravnotežu sve ubrzanijem vojvođanskom životu, najuočljivije su u većim mestima gde je vremenom postalo uobičajeno da ih je sve manje.
Zato ono što je ostalo, kao i ono na čemu se radi i teži, biće obuhvaćeno novim serijalom u kom će biti reči o najlepšim ulicama u Vojvodini, nebitno da li se one nalaze u gradovima ili zabačenim seocima.
I upravo s idejom da zavirimo u svaki zeleni kutak, vodićemo vas u šetnje najlepšim i najzelenijim ulicama, pa nam je tako prvo odredište u komšiluku naše redakcije – Ulica Vase Stajića.
Kad stanete na sam početak pomenute ulice, na uglu sa Trgom galerija i Ulicom Mike Antića, pred vama se proteže tunel od gustih krošnji javora, hrasta, kestena, sibirskog bresta, pokoje lipe i breze. Međutim, pre nego što zađete u ovaj šor, na samom ulazu, kao čuvari vremena i zaboravljenih priča, ponosno stoje Galerija likovne umetnosti spomen zbirka Rajka Mamuzića i palata „Habag” u kojoj je danas smešten ZGOP.
A onda...
S leve strane i dalje su nanizane vile sazidane između dva svetska rata, dok neke od njih, nažalost, izgledaju kao da gube bitku s novim vekom u kom bivaju zanemarene i prepuštene zubu vremena. Pa tako imate red uređenih, skockanih objekata koje je milina gledati, pa red kuća koje se urušavaju i zaboravljaju zašto se tu i nalaze, pa poneke koje podsećaju na Frankenštajna, a onda i pokoja kuća u kojoj su smeštene advokatske kancelarije, Društvo lekara Vojvodine...
POSLEDNJI DANI VASE STAJIĆA U NOVOM SADU
U Ulici Vase Stajića nalazi se i kuća u kojoj je ovaj srpski filozof i književnik proveo poslednje dane svog života. U tom objektu smešten je ogranak Doma zdravlja „Novi Sad”, pa je cela zgrada pre desetak godina obnovljena i opremljena uz pomoć Grada Novog Sada i pomenute zdravstvene ustanove. Inače, Vasa Stajić rođen je 10. februara u Mokrinu, a preminuo je 10. februara u Novom Sadu.
Prekoputa, s desne strane prvog dela Ulice Vase Stajića, do raskrsnice sa Ulicom Pavla Simića na kojoj, inače, ne postoji pešački prelaz (zbog čega je prava misterija ko od učesnika u saobraćaju ima pravo prvenstva, premda se čini da u praksi vozači i ne haju mnogo na pešake), iznad krošnji se nadvijaju višespratnice starijeg, ali i novijeg datuma. Kako bi stanari sačuvali ono malo travnatih površina, dovijaju se na različite načine da zabrane parkiranje – vežu konopce s kesama, stavljaju balone s vodom, poluraspadnute metle i čega se još dograbe, a da ne žale ukoliko neke od tih stvari „dobiju noge”...
Nakon pomenute famozne raskrsnice, s obe strane ulice okruženi ste zgradama čijim stanarima, izgleda, nikad nije dosta biljaka i zelenila – uređeni balkoni i prozori sa cvećem izviruju u nadi da će ih ugledati prolaznici ali i sunčevi zraci.
Jasno vam je da u Vase Stajića, koja je inače (na svu sreću) jednosmerna, cvrkut ptica nadglašava saobraćajnu buku, i ne samo to, nego je prava milina prošetati ovom ulicom usred vrelih letnjih dana, kada pod višedecenijskim krošnjama možete da dišete punim plućima!
Projekat „Najlepše ulice Vojvodine – koracima kroz istoriju gradova, sela i varošica“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.