„Дневникова” шетња најлепшим улицама Војводине
СУДАР СТАРИНЕ И МОДЕРНОГ ПОД ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИМ КРОШЊАМА – Васе Стајића, Нови Сад
Природне оазе, које праве равнотежу све убрзанијем војвођанском животу, најуочљивије су у већим местима где је временом постало уобичајено да их је све мање.
Зато оно што је остало, као и оно на чему се ради и тежи, биће обухваћено новим серијалом у ком ће бити речи о најлепшим улицама у Војводини, небитно да ли се оне налазе у градовима или забаченим сеоцима.
И управо с идејом да завиримо у сваки зелени кутак, водићемо вас у шетње најлепшим и најзеленијим улицама, па нам је тако прво одредиште у комшилуку наше редакције – Улица Васе Стајића.
Кад станете на сам почетак поменуте улице, на углу са Тргом галерија и Улицом Мике Антића, пред вама се протеже тунел од густих крошњи јавора, храста, кестена, сибирског бреста, покоје липе и брезе. Међутим, пре него што зађете у овај шор, на самом улазу, као чувари времена и заборављених прича, поносно стоје Галерија ликовне уметности спомен збирка Рајка Мамузића и палата „Хабаг” у којој је данас смештен ЗГОП.
А онда...
С леве стране и даље су нанизане виле сазидане између два светска рата, док неке од њих, нажалост, изгледају као да губе битку с новим веком у ком бивају занемарене и препуштене зубу времена. Па тако имате ред уређених, скоцканих објеката које је милина гледати, па ред кућа које се урушавају и заборављају зашто се ту и налазе, па понеке које подсећају на Франкенштајна, а онда и покоја кућа у којој су смештене адвокатске канцеларије, Друштво лекара Војводине...
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ВАСЕ СТАЈИЋА У НОВОМ САДУ
У Улици Васе Стајића налази се и кућа у којој је овај српски филозоф и књижевник провео последње дане свог живота. У том објекту смештен је огранак Дома здравља „Нови Сад”, па је цела зграда пре десетак година обновљена и опремљена уз помоћ Града Новог Сада и поменуте здравствене установе. Иначе, Васа Стајић рођен је 10. фебруара у Мокрину, а преминуо је 10. фебруара у Новом Саду.
Прекопута, с десне стране првог дела Улице Васе Стајића, до раскрснице са Улицом Павла Симића на којој, иначе, не постоји пешачки прелаз (због чега је права мистерија ко од учесника у саобраћају има право првенства, премда се чини да у пракси возачи и не хају много на пешаке), изнад крошњи се надвијају вишеспратнице старијег, али и новијег датума. Како би станари сачували оно мало травнатих површина, довијају се на различите начине да забране паркирање – вежу конопце с кесама, стављају балоне с водом, полураспаднуте метле и чега се још дограбе, а да не жале уколико неке од тих ствари „добију ноге”...
Након поменуте фамозне раскрснице, с обе стране улице окружени сте зградама чијим станарима, изгледа, никад није доста биљака и зеленила – уређени балкони и прозори са цвећем извирују у нади да ће их угледати пролазници али и сунчеви зраци.
Јасно вам је да у Васе Стајића, која је иначе (на сву срећу) једносмерна, цвркут птица надглашава саобраћајну буку, и не само то, него је права милина прошетати овом улицом усред врелих летњих дана, када под вишедеценијским крошњама можете да дишете пуним плућима!
Пројекат „Најлепше улице Војводине – корацима кроз историју градова, села и варошица“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.