VOZILOM IZ "PETOG ELEMENTA" DO KAMENICE I NAZAD Robotaksi stiže - zakon kasni

Samo odabrani korisnici imaju pristup ovom vozilu. U SAD, tokom 2024, nekoliko kompanija – uglavnom Waymo (Alphabet), Cruise (General Motors) i Tesla (sa eksperimentalnim dostupom preko FSD Beta) – aktivno testiraju robotaksije u ograničenim područjima ili čak pružaju uslugu u stvarnom saobraćaju, uglavnom u Kaliforniji i Arizoni. Regulativa je u nadležnosti državnih vlasti, a ne federalne vlade. To znači da se zakoni razlikuju – neke države su relativno liberalne i dozvolile su eksperimente, dok su druge strogo ograničile autonomna vozila na javnim putevima.

Nažalost, već se desila jedna nesreća: u Arizoni je jedno autonomno vozilo usmrtilo ženu koja je gurala bicikl. Zato je veoma važno na vreme uskladiti regulativu, da se ne bi desilo da zbog nedostatka zakona, eventualni krivci ostanu na slobodi. Znamo da sve deluje kao da ćemo se uskoro voziti kao Brus Vilis u filmu „Peti element“, ali istina je da je ova budućnost stigla, a evo i gde i koliko je odmakla.

Što se EU tiče, njeni predstavnici donose standarde i direktive kojima se regulišu uslovi za upis autonomnih vozila u javni saobraćaj. Zakon o veštačkoj inteligenciji usvojen je u martu 2024, a zemlje-članice imaju 24 meseca da ga u potpunosti implementiraju. Međutim, specifičnih propisa za robotaksije kao posebne kategorije nema. 

– Najnovija generacija sistema veštačke inteligencije nudi neverovatne koristi, ali njena efikasnost ograničena je nesposobnošću mašine da korisnicima objasni svoje odluke i akcije – kaže Lilijan Balatsu, ekspert za veštačku inteligenciju i kognitivni neuronaučnik.

Neke zemlje donose nacionalne propise i polako puštaju automatska vozila u promet. U Nemačkoj se razvijaju pilot zone za autonomna vozila. U Ujedinjeniom Kraljevstvu, koje ne pripada Evrozoni, ali prati legislativu, omogućeni su testovi bez vozača od 2021, uz stroge propise. Francuska omogućava testiranje, ali s određenim ograničenjima – kao što su osiguranje, sertifikat i bezbednosni alati.

U Hrvatskoj se priprema izmena Krivičnog zakona koja će po prvi put obuhvatiti odgovornost za krivična dela počinioce putem veštačke inteligencije i automatizovanih vozila, saopštili su iz Ministarstva pravosuđa.

Ministarstvo je nedavno uputilo u javnu raspravu nacrt izmena zakona, ali iz odgovora je jasno da se još uvek nalaze u ranoj fazi i da tek predstoji definisanje konkretnih rešenja. Navodi da će se novim propisima urediti odgovornost u slučajevima ugrožavanja života, tela ili imovine većeg obima, kao i teških povreda ili smrti, nastalih usled grešaka u razvoju, testiranju, nadzoru ili upotrebi sistema veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija ne može biti pravno odgovorna, objašnjava dr Zlata Đurđević, profesorka na Pravnom fakultetu u Zagrebu i članica izvršnog odbora Međunarodnog udruženja za krivično pravo.

- Sistemima veštačke inteligencije nedostaje svest u izboru i evaluaciji mogućih rešenja ili donošenju odluka te ne uzimaju u obzir društveni i etički kontekst, odnose i prilike. Nemaju samosvest o sopstvenom postojanju u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ni voljnu samoodređenost koja je svojstvena ljudima, bilo kao počiniocima kaznenih dela, bilo kao istražiteljima, tužiocima, advokatima i sudijama. 

Drugim rečima, sistemi veštačke inteligencije nemaju moralnu odgovornost, ne mogu biti odgovorni na jednak način kao ljudi, te ne mogu biti subjekti ili akteri u kaznenom pravosuđu, bez obzira na to s koje strane se nalaze u sudnici. Dakle, krivica i odgovornost i dalje će biti na ljudima.

Srbija je prva zemlja u regionu koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period 2020 – 2025, sa ciljevima i merama za bezbedan razvoj veštačke inteligencije radi unapređenja javnih usluga, razvoja kadrova i veština za poslove budućnosti, kažu u advokatskoj kancelariji Naumović i partneri i dodaju da je prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2019. Oksford insajtsa, Srbija na 58. mestu od 194 države. Na prvom mestu je Singapur, a slede UK, Nemačka, SAD, Finska. 

Međutim, još uvek u Srbiji ne postoji konkretan zakon koji reguliše korišćenje robotaksija ili autonomnih vozila u komercijalnom saobraćaju. Ovakvi sistemi i dalje spadaju u kategoriju autonomnih vozila, koja se u našem zakonodavstvu tretiraju kao deo tehnologije samovoznih sistema — ali još uvek su u fazi testiranja i pilot programa. No, ako naša država bude pratila Evropsku uniju, kao u slučaju GDPR-a, kada je, neposredno posle donošenja ovog akta na nivou Evropske unije, i sama donela istovetan Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, možemo očekivati da će se i ova problematika uskoro naći pred poslanicima.

Treba dodati da novi propisi neće rešavati samo probleme s robotaksijima, već je ovde reč i o autonomnim automobilima, bagerima, kamionima, građevinskim mašinama, pa čak i oružanim sistemima koji funkcionišu automatski, upravljani veštačkom inteligencijom.