ВОЗИЛОМ ИЗ "ПЕТОГ ЕЛЕМЕНТА" ДО КАМЕНИЦЕ И НАЗАД Роботакси стиже - закон касни

Само одабрани корисници имају приступ овом возилу. У САД, током 2024, неколико компанија – углавном Waymo (Alphabet), Cruise (General Motors) и Тесла (са експерименталним доступом преко ФСД Бета) – активно тестирају роботаксије у ограниченим подручјима или чак пружају услугу у стварном саобраћају, углавном у Калифорнији и Аризони. Регулатива је у надлежности државних власти, а не федералне владе. То значи да се закони разликују – неке државе су релативно либералне и дозволиле су експерименте, док су друге строго ограничиле аутономна возила на јавним путевима.

Нажалост, већ се десила једна несрећа: у Аризони је једно аутономно возило усмртило жену која је гурала бицикл. Зато је веома важно на време ускладити регулативу, да се не би десило да због недостатка закона, евентуални кривци остану на слободи. Знамо да све делује као да ћемо се ускоро возити као Брус Вилис у филму „Пети елемент“, али истина је да је ова будућност стигла, а ево и где и колико је одмакла.

Што се ЕУ тиче, њени представници доносе стандарде и директиве којима се регулишу услови за упис аутономних возила у јавни саобраћај. Закон о вештачкој интелигенцији усвојен је у марту 2024, а земље-чланице имају 24 месеца да га у потпуности имплементирају. Међутим, специфичних прописа за роботаксије као посебне категорије нема. 

– Најновија генерација система вештачке интелигенције нуди невероватне користи, али њена ефикасност ограничена је неспособношћу машине да корисницима објасни своје одлуке и акције – каже Лилијан Балатсу, експерт за вештачку интелигенцију и когнитивни неуронаучник.

Неке земље доносе националне прописе и полако пуштају аутоматска возила у промет. У Немачкој се развијају пилот зоне за аутономна возила. У Уједињениом Краљевству, које не припада Еврозони, али прати легислативу, омогућени су тестови без возача од 2021, уз строге прописе. Француска омогућава тестирање, али с одређеним ограничењима – као што су осигурање, сертификат и безбедносни алати.

У Хрватској се припрема измена Кривичног закона која ће по први пут обухватити одговорност за кривична дела починиоце путем вештачке интелигенције и аутоматизованих возила, саопштили су из Министарства правосуђа.

Министарство је недавно упутило у јавну расправу нацрт измена закона, али из одговора је јасно да се још увек налазе у раној фази и да тек предстоји дефинисање конкретних решења. Наводи да ће се новим прописима уредити одговорност у случајевима угрожавања живота, тела или имовине већег обима, као и тешких повреда или смрти, насталих услед грешака у развоју, тестирању, надзору или употреби система вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција не може бити правно одговорна, објашњава др Злата Ђурђевић, професорка на Правном факултету у Загребу и чланица извршног одбора Међународног удружења за кривично право.

- Системима вештачке интелигенције недостаје свест у избору и евалуацији могућих решења или доношењу одлука те не узимају у обзир друштвени и етички контекст, односе и прилике. Немају самосвест о сопственом постојању у прошлости, садашњости и будућности ни вољну самоодређеност која је својствена људима, било као починиоцима казнених дела, било као истражитељима, тужиоцима, адвокатима и судијама. 

Другим речима, системи вештачке интелигенције немају моралну одговорност, не могу бити одговорни на једнак начин као људи, те не могу бити субјекти или актери у казненом правосуђу, без обзира на то с које стране се налазе у судници. Дакле, кривица и одговорност и даље ће бити на људима.

Србија је прва земља у региону која је усвојила Стратегију за развој вештачке интелигенције за период 2020 – 2025, са циљевима и мерама за безбедан развој вештачке интелигенције ради унапређења јавних услуга, развоја кадрова и вештина за послове будућности, кажу у адвокатској канцеларији Наумовић и партнери и додају да је према Индексу спремности за вештачку интелигенцију за 2019. Оксфорд инсајтса, Србија на 58. месту од 194 државе. На првом месту је Сингапур, а следе УК, Немачка, САД, Финска. 

Међутим, још увек у Србији не постоји конкретан закон који регулише коришћење роботаксија или аутономних возила у комерцијалном саобраћају. Овакви системи и даље спадају у категорију аутономних возила, која се у нашем законодавству третирају као део технологије самовозних система — али још увек су у фази тестирања и пилот програма. Но, ако наша држава буде пратила Европску унију, као у случају ГДПР-а, када је, непосредно после доношења овог акта на нивоу Европске уније, и сама донела истоветан Закон о заштити података о личности, можемо очекивати да ће се и ова проблематика ускоро наћи пред посланицима.

Треба додати да нови прописи неће решавати само проблеме с роботаксијима, већ је овде реч и о аутономним аутомобилима, багерима, камионима, грађевинским машинама, па чак и оружаним системима који функционишу аутоматски, управљани вештачком интелигенцијом.