ZA DUHOVNU SNAGU Sutra obavezno izgovorite ovu molitvu, ako imate nekog bolesnog u domu

Ovo je dan kada vernici dolaze u hramove da se pomole za zdravlje, zaštitu porodice i duhovnu snagu, prateći vekovne tradicije koje povezuju molitvu i životne vrednosti.

Život i pobožnost

Aleksandar Nevski rođen je kao sin kneza Jaroslava i od detinjstva pokazivao izuzetnu pobožnost. Bio je pravdoljubiv, duboko religiozan, odan Hristu i prezirao svetovnu sujetu. Njegove noći su prolazile u molitvi, a njegovo srce bilo je okrenuto ka svetskoj i duhovnoj mudrosti. 

Godine 1236. postao je novogorodski knez i proslavio se pobedom nad Švedima na reci Nevi, po čemu je i dobio svoje ime — Nevski. Pre svoje vojske, pred bitke, često je govorio: 

"Bog je ne u sili nego u pravdi." 

Svetitelji Boris i Gljeb ukazivali su mu pomoć, čuvajući kneza i podstičući njegovu veru. Kasnije, kao veliki Vladimirski knez, Aleksandar je neumorno radio na jačanju i uređenju Rusije, štiteći narod od tatarskog nasilja i braneći pravoslavnu veru.

Nepokolebljiva vera pred Zlatnom Odrom

Kada se suočio sa tatarskim kanom Batijem, Aleksandar je ostao čvrst u veri: 

"Tebi ću se pokloniti, jer te Bog počastvova carstvom, a tvari, idolima, neću se pokloniti. Hrišćanin sam, i ne klanjam se tvari; klanjam se Bogu, Jednome u Trojici slavljenome koji je stvorio nebo i zemlju; Njemu služim i Njega počitujem."

Njegova hrabrost, mudrost i telesna snaga učinile su da ga poštuju i neprijatelji. Zidao je crkve, pomagao siromašnima i bio neumorni zaštitnik pravoslavlja. 

Dvadeset sedam godina proveo je u službi Hrista i naroda, da bi pred smrt primio monaštvo pod imenom Aleksije i upokojio se blaženo 14. novembra 1263. godine, u 43. godini života. Njegovo telo sahranjeno je u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice u Vladimiru, a pri sahrani Aleksandar je sam uzeo oproštajnu gramatu u ruku, pokazujući dostojanstvo i snagu vere. 

Običaji i kako su nastali

O čudima Aleksandra Nevskog postoje mnoge legende. Jedna od njih kaže da su se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: "Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci". 

Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje. 

Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili "slabog" u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći. 

Pored toga, u Srbiji se praznik Svetog Aleksandra Nevskog još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.  

Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: "Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!" 

Prenos moštiju i tradicija

Godine 1381. mošti svetog kneza su otkrivene i položene u sabornoj crkvi manastira. Kasnije, 1724. godine, po naređenju cara Petra Velikog, prenete su u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde počivaju i danas. 

Na ovaj dan, vernici tradicijom izgovaraju posebne molitve za zdravlje i zaštitu porodice. 

"Brzi pomoćniče svih koji ti usrdno pritichu i naš topli pred Bogom zastupniče, sveti pravoverni veliki kneže Aleksandre! Pogledaj milostivo na nas nedostojne koji smo bezakonjima svojim sebe nepotrebnima učinili, a sada kivotu tvome pritichemo i iz dubine srca vapijemo: ti si u životu svom zaštitnik i revnitelj pravoslavne vere bio, pa svojim toplim molitvama Bogu i nas nepokolebljivo u njoj utvrdi. 

Veliko služenje na tebe položeno brižljivo si izvršio, pa i nas pouči da uz tvoju pomoć prebivamo u onome na šta smo prizvani. Ti si odagnao od granica ruskih pukove otpadnika koje si pobedio, pa porazi i vidljive i nevidljive neprijatelje koji se protiv nas naoružavaju. 

Ti si, napustivši truležnu krunu carstva zemaljskog, izabrao bezmetezno življenje i sada, pravedno krunom netruležnom ovenčan na nebesima caruješ, pa i nama, koji te smireno molimo, isprosi življenje smireno i nepomućeno, i tvojim zastupništvom ustroji nam nepokolebljivo napredovanje ka Carstvu Nebeskom. 

Predstojeći sa svima Svetima Prestolu Božijem, moli se za sve pravoslavne hrišćane, da ih Gospod Bog blagodaću Svojom sačuva u miru, zdravlju, dugovečnosti i svakom blagostanju, da bismo uvek veličali i blagosiljali Boga u Trojici Svetoj slavljenoga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin." 

Ove reči simbolizuju veru, nadu i zaštitu, povezujući vernike sa vekovnom tradicijom svetog Aleksandra Nevskog i njegovim nasleđem koje i danas inspiriše hrišćane širom sveta.

(Telegraf.rs)