ЗА ДУХОВНУ СНАГУ Сутра обавезно изговорите ову молитву, ако имате неког болесног у дому

Ово је дан када верници долазе у храмове да се помоле за здравље, заштиту породице и духовну снагу, пратећи вековне традиције које повезују молитву и животне вредности.

Живот и побожност

Александар Невски рођен је као син кнеза Јарослава и од детињства показивао изузетну побожност. Био је правдољубив, дубоко религиозан, одан Христу и презирао световну сујету. Његове ноћи су пролазиле у молитви, а његово срце било је окренуто ка светској и духовној мудрости. 

Године 1236. постао је новогородски кнез и прославио се победом над Шведима на реци Неви, по чему је и добио своје име — Невски. Пре своје војске, пред битке, често је говорио: 

"Бог је не у сили него у правди." 

Светитељи Борис и Гљеб указивали су му помоћ, чувајући кнеза и подстичући његову веру. Касније, као велики Владимирски кнез, Александар је неуморно радио на јачању и уређењу Русије, штитећи народ од татарског насиља и бранећи православну веру.

Непоколебљива вера пред Златном Одром

Када се суочио са татарским каном Батијем, Александар је остао чврст у вери: 

"Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме који је створио небо и земљу; Њему служим и Њега почитујем."

Његова храброст, мудрост и телесна снага учиниле су да га поштују и непријатељи. Зидао је цркве, помагао сиромашнима и био неуморни заштитник православља. 

Двадесет седам година провео је у служби Христа и народа, да би пред смрт примио монаштво под именом Алексије и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у 43. години живота. Његово тело сахрањено је у манастиру Рождества Пресвете Богородице у Владимиру, а при сахрани Александар је сам узео опроштајну грамату у руку, показујући достојанство и снагу вере. 

Обичаји и како су настали

О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: "Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци". 

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење. 

Зато се верује да свако ко има неког болесног или "слабог" у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи. 

Поред тога, у Србији се празник Светог Александра Невског још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.  

Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: "Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!" 

Пренос моштију и традиција

Године 1381. мошти светог кнеза су откривене и положене у саборној цркви манастира. Касније, 1724. године, по наређењу цара Петра Великог, пренете су у Петроград, у Александро-Невску лавру, где почивају и данас. 

На овај дан, верници традицијом изговарају посебне молитве за здравље и заштиту породице. 

"Брзи помоћниче свих који ти usrdno pritichu и наш топли пред Богом заступниче, свети правоверни велики кнеже Александре! Погледај милостиво на нас недостојне који смо безакоњима својим себе непотребнима учинили, а сада кивоту твоме pritichemo и из дубине срца вапијемо: ти си у животу свом заштитник и ревнитељ православне вере био, па својим топлим молитвама Богу и нас непоколебљиво у њој утврди. 

Велико служење на тебе положено брижљиво си извршио, па и нас поучи да уз твоју помоћ пребивамо у ономе на шта смо призвани. Ти си одагнао од граница руских пукове отпадника које си победио, па порази и видљиве и невидљиве непријатеље који се против нас наоружавају. 

Ти си, напустивши трулежну круну царства земаљског, изабрао безметезно живљење и сада, праведно круном нетрулежном овенчан на небесима царујеш, па и нама, који те смирено молимо, испроси живљење смирено и непомућено, и твојим заступништвом устроји нам непоколебљиво напредовање ка Царству Небеском. 

Предстојећи са свима Светима Престолу Божијем, моли се за све православне хришћане, да их Господ Бог благодаћу Својом сачува у миру, здрављу, дуговечности и сваком благостању, да бисмо увек величали и благосиљали Бога у Тројици Светој слављенога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин." 

Ове речи симболизују веру, наду и заштиту, повезујући вернике са вековном традицијом светог Александра Невског и његовим наслеђем које и данас инспирише хришћане широм света.

(Telegraf.rs)